Све има своју цену

У усвојеној Националној стратегији одрживог коришћења природних ресурса и добара држава се определила да је општи циљ одрживог коришћења минералних ресурса успостављање равнотежеизмеђу четири интереса: коришћења ресурса, економског интереса, друштвеног интереса и интереса животне средине. Када се ова стратегија посматра паралелно с другим стратегијама које је држава усвојила, на пример с Националном стратегијом развоја туризма, долази се до тогада није довољно у оцени исплативости пројекта у вези с никломпрорачунати само улагања и добити у овај посао, већда треба укључити,на пример, и токолико је до сада уложено у туристичке и бањске капацитете Врњачке Бање, Тополе, околине Ужица, колики би били губици да држава заокрене правац развоја у том подручју итд. Штавише, треба укључити и сценарије шта са јаловином која има 35 одстожелеза, у Србији која јошнема довољно изграђену инфраструктуру за одрживо управљање отпадом.Као и шта ће бити с овим простором када прође 25 година, с обзиром на тода чујемо да бируде никла било за наредних 25 година. Овим подвлачим да све има своју цену – само је питање система вредности и опредељења у валоризацији простора.

Враћамсе на јавно читање Националне стратегије одрживог коришћења природних ресурса и добара, коју је влада усвојила ове године, а која је била и један од ослонаца за Студију о зеленој економији, коју је наша земља представила на УН Конференцији о одрживом развоју, потврђујући своју опредељеност. Дакле, у стратегији се помињениз мера за њену примену, где је под бројем осам наведена као мера да носилац права на истраживање буде друштвено одговорна компанија, што подразумева и уважавање приговора и протеста локалних заједница, дељење добити које ће локалне заједнице учинити партнером а не противником, јавнопословање и струка. Стратегија је установила обавезу израде акционог плана за минералне ресурсе до 2014. године, тако да је можда ово прави тренутак да се на овомепочне радити.

Пошто је држава стратешки опредељена, априоритет је усаглашавање са вредностима Европске уније, неопходно је наставити с даљим усаглашавањем прописа, као и спровођењем оневећусвојене. Важно је истаћи да управљање отпадом из рударских активности још увек није усаглашено, као и да треба оснажити примену сета закона у области животне средине.

*Редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, председница струковног удружења експерата за животну средину Амбасадори одрживог развоја и животне средине