Петиција против научника фалсификатора

Око 1.000 научника из целе Србије затражило је у петицији Министарству просвете, науке и технолошког развоја да „престане фалсификовање учинка научноистраживачких радника”. Они су упозорили да многи домаћи аутори годинама и све масовније објављују радове у „сумњивим” часописима у окружењу, а министарство их признаје по аутоматизму.

Професор Мирољуб Радојковић, члан Иницијалног одбора за потписивање петиције, наводи као изразити пример два часописа из Босне и Херцеговине, који су, како је казао, не зна се како, добили највиши ранг и највише се бодују. Такви часописи наплаћују енормне „трошкове публиковања”, које како се тврди, заправо немају, пошто фингирају рецензентски поступак, а немали број радова су плагијати. У петицији се истиче да се уплате обављају на приватни рачун уреднице и да је цена објављивања по раду виша од 1.000 евра.

Др Вера Дондур, председница Националног савета за науку и технолошки развој, каже да у овом случају не треба да се прозива министарство, јер оно никога не тера да публикује, већ да научници треба да подигну глас против својих колега који несавесно обављају свој посао.

– Савет ће предузети мере да сузбије овакве појаве, о томе смо расправљали и пре две недеље на седници. Неопходно је да постоји листа часописа коју ћемо направити, а коју потом треба да усвоји и Министарство просвете. Ми такву листу немамо, само се каже да је неопходно објављивати радове у међународном часопису, а као што смо видели, међународни часопис може да буде било какав – каже професорка Дондур.

Како објашњава, наставници универзитета имају обавезу не само да предају већ и да се баве научним радом, што подржава Министарство просвете кроз пројекте, а то исто вежи и за запослене на институтима.

– Резултати научноистраживачког рада се увек публикују, а ми имамо одреднице колико је потребно радова за напредовање и какав квалитет часописа мора да буде. Нико није очекивао да ће неки махери успети да направе овакве часописе и да их ставе на престижну листу – додаје др Дондур.

Професор др Радивоје Митровић, државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, каже да је писмо размотрено и да је тачно да неких проблема и неправилности има, али не и да је нарушен читав систем вредновања како тврде.

– Министарство је ове године предузело низ мера и активности у формулисању научноистраживачке политике: у финалној је фази нови правилник о поступку и начину вредновања, а у току је и израда акта о категоризацији часописа и акта о категоризацији научних скупова – одговара др Митровић.

Правилник ће ускоро бити на јавној расправи и доступан најширој научној заједници од које се очекују сугестије и предлози за побољшање текста овог подзаконског акта. Многа отворена питања, наставља, попут вредновања истраживача, објављивање радова у домаћим и страним научним часописима, рецензије, коауторство и др. биће прецизно уређена.

– Планирамо да почетком наредне године уредимо и целокупан систем финансирања програма од општег интереса, утврђеним Законом о научноистраживачкој делатности, као и акте о критеријумима и мерилима за (су)финансирање тих програма – истиче државни секретар.

Ово писмо је открило само део проблема који су везани за објављивање радова наставника и истраживача.Оно што се не наводи, а што јесте јавна тајна, јесте да у трци за што већим бројем објављених радова, од којих зависи напредовање и запослење, поједини научници прибегавају „трговини” са колегама исте струке, па на своје радове дописују имена колега који им потом ту услугу враћају. Такође, како су нам рекли научници са којима смо разговарали, нарочито млади, за објављивање радова неопходна су и висока новчана средства, па они не „трче” равноправну трку са старијим и искуснијим колегама.

– Да бих докторирала, услов је, између осталог, да имам један објављен рад у часопису са СЦИ листе, што је данас у држави Србији материјално и технички гледано јако, јако тешко. То јесте добра замисао, научнику значи када његов рад има одређену тежину, али моје колеге и ја смо уплашени већ на почетку, јер све то много кошта, а исход је неизвестан. Ви морате из свог џепа да платите професионалног преводиоца, само објављивање рада је око хиљаду евра, а при том се такмичите за место са већ признатим научницима широм света – прича Ивана Митровић-Ђорђевић, која је на постдипломским студијама на Факултету за специјалну едукацију и рехабилитацију.

Она каже да иако напредовање у звању није услов за напредовање у послу којим се она бави, жели да улаже у своје образовање и да ће се свакако сигурније осећати са дипломом доктора наука у овим неизвесним временима.