Шампионска титула као камен око врата

Црвена звезда је друга са осам бодова мање од Партизана, који је на првом месту у првенству Србије. И у бившем европском прваку, све мора да се мења из темеља.

Реал је трећи са, такође, осам бодова мање од Барселоне, која је на првом месту у првенству Шпаније. У највећем клубу на свету ништа не руше.

Милан је 13. са 17 бодова мање од Јувентуса, који је на првом месту у првенству Италије. У седмоструком европском прваку ништа не руше.

Ливерпул је, такође, 13. са 15 бодова мање од Манчестер јунајтеда који је на првом месту у првенству Енглеске. У петоструком европском прваку ништа не руше.

Хамбургер је десети са 16 бодова мање од Бајерна, који је на првом месту у првенству Немачке. У прваку Европе за 1983. ништа не руше

Европски прваци, па друголигаши

Црвена звезда је последњи пут била првак државе 2007. Смак света!?

Ливерпул није шампион од 1990, а Хамбургер од 1983! Тамо није смак света.

Црвена звезда је друга. Ко то да преживи! Нотингем форест је два пута био првак Европе, а сад је у Другој лиги. И живот иде даље. Од европских првака су испадали у Другу лигу или по казни пребацивани у њу и Манчестер јунајтед, Милан и Јувентус. Вратили су се и поново били најбољи у држави.

Звезда се најниже спустила 1963. Тада је била седма у лиги, која је имала 14 тимова. Била јој је то трећа узастопна сезона без иједног трофеја, што је најдуже до тада.

За све то време није промењен тренер. Милорад Павић је отишао наредне сезоне као освајач „дупле круне”, после осам година на клупи Звезде!

Али, то је било некада. Сад чим Звезда изгуби утакмицу ту је негде и питање о оставци или смени њеног тренера. Ако се сезона заврши без титуле првака, онда је на мети и председник клуба.

... и 2007. (стоје: Кастиљо, Гај, Ђокић, В. Ђорђевић, Ранђеловић, Миловановић; клече: Бурзановић, Баста, Анђелковић, Георгијев и Короман)

Тако је било пре ове управе, тако је сада, а тако ће, вероватно бити и кад дође нова, па онда она после ње. Куда то води показују резултати. Од како је постала европски првак 1991. Црвена звезда је до сада променила тренера 27 пута! У просеку ниједан није остао целу сезону.

А ни председници не пролазе много боље. Драган Џајић се повукао 2005, Драган Стојковић 2007, Топлица Спасојевић 2008, Добривоје Танасијевић (Ден Тана) 2009, а сада и Владан Лукић. Наредни ће бити шести за само седам година!

Шампионска титула је Звездин камен око врата. Подразумева се да је председник обећа, јер је незамисливо другачије. Ко би онда био за њега?

И та обећана титула разара клуб опасније него да се појавило клизиште на стадиону. Она гута играче, тренере, управе...

А Црвена звезда, као и сви остали њени супарници, а тако је и у осталим спортовима, позива навијаче да јој помогну да победи. И уместо да њени играчи добром игром привлаче гледаоце, а број купљених улазница је најбољи показатељ колико неки тим вреди, публика треба да на све могуће начине надокнади њихове недостатке на терену.

Тим у којем је најважнији „12. играч”

Пошто играчи осећају да њихов тим није ништа без „12. играча”, онда они са „севера” с разлогом траже од првотимаца, а и од управе, да им положе рачуне за узалудно прављење паклене атмосфере на трибинама и свега онога што проистиче из тога. Без императива победе вероватно би утакмице личиле на утакмице, а не на бојно поље.

А могуће је и да Звезда не би већ пет година била без титуле првака (како сада ствари стоје прети јој још једна). Играчи би, без тих психолошких букагија, вероватно боље играли, а сигурно би више морали да рачунају на себе, него на помоћ с трибина.

Тренери би могли темељније да се посвете раду, јер се од њих не би тражило да у исто време и сеју и жању. Управа би добила прилику да ради мирније и да буде храбрија.

Да је рецимо за ових пет година уместо куповине фудбалера, који је требало да врате титулу, пружена прилика играчима из сопственог подмлатка и онима који би се уклопили у систем игре који се учи у клупској фудбалској школи (тако је Миљанић створио ону генерацију с Џајићем, коју је само сплет околности спречио да 1971. уђе у финале Купа шампиона), резултати не би били лошији од оних који су постигнути (титуле нема, па нема), а био би створен тим. Можда још важније – биле би сачуване силне паре, које су отишле на играчка, тренерска и остала појачања, то јест у дугове, крст који Звезда све теже носи.

Иван Цветковић

Сутра: Договорна цена уместо стварне вредности