Регионална (не)правда

Протеклих дана, стицајем чудних околности, појавиле су се две пресуде које су привукле пажњу јавности. Прво је Жупанијски суд у Загребу петорици оптужених за кривична дела ратног злочинапротив цивилног становништва (случај Кларић и др.), извршеног према српским цивилима и припадницима бивше ЈНА у логору Керестинaц, изрекао казне затвора од једне до три године. Неколико дана каснијеАпелациони суд Србије је једном од осуђених за исто кривично дело (злостављање цивила у логору Економија) повећао казну затвора са 15 на 20 година.

Осим истоврсности кривичног дела и готово идентичних радњи извршења, заједничко обележје српског и хрватског судског случаја јесте чињеница да су пред судом у Београду починиоци злочина били Срби, а пред судом у Загребу Хрвати.

Понукан контроверзама казнене политике у суседним државама, аутор ових редова је направио кратку анализу праксе Одјела за ратне злочине Суда БиХ. Слика коју је добио на крајње огољен начин отвара питање регионалне правде и политика процесуирања ратних злочина. Суд БиХ је за исто кривично дело ратног злочина против цивилног становништва, са готово истим радњама извршења, такође изрицао различите казне. Двојици браће (предмет бр. X.КР-05/107) изрекао је казне затвора од једанаести десетгодина за „премлаћивање групе цивила бошњачке националности”, да би у другом предмету, за исто кривично дело (физичко и психичко злостављање цивила и заробљених војника хрватске националности) (предмет бр. С1 1 К 003429 12) изречену казну затвора од једанаестгодина смањио на тригодине. Занимљиво је да је исти судија учествовао у судским већима у оба предмета! Једина разлика у ова два случаја јесте чињеница да су у првом предмету оптужени Срби, а у другом Бошњак.

Пресуду Жупанијског суда у Загребу и пресуду Апелационог одељења Суда БиХ чврсто повезује идентична правна аргументација за ублажавање изречених казни. Жупанијски суд у Загребу оптуженим узима за олакшавајуће околности чињеницу да су „учествовали у одбрамбеном рату”, а Апелационо одељење Суда БиХ као посебно олакшавајућу околност налази „шири контекст инкриминисаних догађаја”, односно чињеницу да су злочини представљали реаговање на претходно „проналажење тијела убијених Бошњака”. Другачије речено, злочинеиз освете би, премаизраженом становишту суда, требалотретирати као привилеговано кривично дело ратног злочина!

Додатну конфузију у праксу Суда БиХ уноси чињеница да постојеразличита тумачења у погледу временског важења кривичног закона. Наиме, Суд БиХ у суђењима за ратне злочине примењује кривични закон који није важио у време извршења кривичног дела (донесен 2003. године!) и који је тежи за починиоце јер предвиђа казне затвора до 45 година. Међутим, ни у таквом тумачењу Суд БиХ није конзистентан. У неколико случајева примењен је Кривични закон СФРЈ као блажи за учиниоца, и то само у случајевима ублажавања казне. Када је оптужениматребало изрећи казне затвора преко 20 година, суд је примењивао Кривични закон БиХ. Лаички посматрано, висина казне одређивала је примену кривичног закона! Да ствар буде апсурднија, за разлику од Суда БиХ, у оба бе-хаентитета судови на кривична дела ратних злочина примењују кривични закон бивше СФРЈ, као закон који је важио у време извршења кривичног дела и који је истовремено блажи за починиоце.

Драстичне разлике у висинама казни су тешко разумљив правосудни феномен за обичне смртнике. Какав то однос према ратним злочинима имају национална правосуђа, како се као друштва односимо према жртвама и како се остварују циљеви и сврха кажњавања за ову врсту кривичних дела?За сваког ко се добронамерно упусти у анализу судске праксе у региону поставиће питање какве су националне стратегије процесуирања кривичних дела ратних злочина и какве нам се то нуде казнене политике. Није тешко претпоставити ехо оваквих пресуда у јавности и опасност њиховог могућег политичког читања.

Забрињавајуће је када судија у оптуженом види борца на бранику домовине, а не виновника тешког злочина против човечности. Суђења по матрици „наши” и „њихови” враћајунас у време ратних политика и „патриотског судовања”.

 Бранко Перић*

*Судија Суда БиХ