Страх од успеха

Многи људи са успехом повезују само позитивне последице. Зато успех виде као жељени циљ, истовремено страхујући да неће успети. Некада је страх од неуспеха толико велики да се особа њиме паралише и одустаје од намераваног подухвата. Међутим, постоји још један страх повезан са успехом који је људима много мање разумљив. Реч је о супротном страху, страху од успеха.

Да би неко могао да се уплаши сопственог успеха, он мора да са тим успехом повеже неке негативне последице. Постоји више уверења због којих људи успех виде као нешто негативно, што доводи до тога да бар једним делом себе не желе да успеју. Уколико је неко у детињству усвојио уверење да мора да буде скроман, да не сме да се истиче, тада успех доживљава као неку врсту неморалног истицања себе. Главно уверење због којег се људи плаше успеха је страх да би успех изазвао неке људе око њих да се понашају непријатељски.

Особа која се плаши да ће њен успех постати разлог за агресивност и одбацивање од стране других у ствари се плаши да постане предмет туђе љубоморе и зависти. Често је то лекција која се учи још у основној школи. Дете се труди да буде што боље у школи, јер га родитељи подстичу на успех и радују се сваком његовом успеху. На сличан начин реагује и учитељица. Али ту су и друга деца у разреду која не воле када је неко успешнији од њих. Када је најбољи ђак учитељичин љубимац, на њега друга деца реагују као да им је украо учитељичину љубав која њима треба да припадне. Верујући да би било много боље и праведније да успешно дете није у њиховом разреду, деца, као појединци и као група, почињу да презиру, понижавају и шиканирају успешно дете.

Док љубоморни верују да су због туђег успеха изгубили нечију љубав, завидни верују да су изгубили личну вредност. Да би неко завидео није довољан нечији успех, потребно је да се онај ко завиди упоређује са том особом. Они који се упоређују са успешном особом стану поред ње и „мере” где су они у односу на њу. Од мисли – колико је ова особа добра, преко мисли – колико је она боља до мене, брзо долазе до закључка – колико сам ја лошија од ње! И управо та последња мисао која туђи успех претвара у сопствени неуспех покреће непријатно осећање зависти.

Онај ко завиди може на два начина да смањи разлику између себе и успешнијег од себе. Или да се потруди како би досегао бољи резултат и смањио разлику или да дисквалификује успешну особу и тако је привуче доле, ка себи. Лакше је отровати туђу краву, него зарадити и купити своју. А заједница у којој је опасно успети је осуђена на стање заједничке неуспешности.