Овде ври као у кошници

ИНТЕРВЈУ
У Великој дворани "Сава центра" 5. априла премијерно ће бити приказан домаћи филм "Коњи врани" Љубише Самарџића, наставак филма "Јесен стиже, Дуњо моја". Пети редитељски пројекат једног од наших најпознатијих глумаца, настао је по сценарију Ђорђа Милосављевића и Тончија Матулића и у продукцији "Синема дизајна".

По повратку из Немачке, са завршне обраде филма, а неколико дана пред премијеру коју с нестрпљењем очекује, Самарџић говори за "Политику".

У којој мери се филм "Коњи врани" наставља на "Јесен стиже, Дуњо моја"?

Онолико колико сам јунацима оставио простора да у наставку живе свој живот, иако је филм "Коњи врани" целина за себе. Снимајући први филм, открио сам лепоту банатских равница и уз приче мештана схватио да тамо живи необичан и узбудљив свет. Наишао сам на несвакидашњи податак, који користим у наставку, да су два близанца оженила истом женом, да живе у хармонији и имају деветоро деце. Tога има, и то у Банату, и они играју "своје животне улоге" у филму. Ето повода за филм и ето жеље да наставим да трагам за тананим нитима људске рањиве душе. Ето и испуњења мојих потајних жеља да ме носе стихови Мике Антића, који за љубав каже да је то оно за чим се пати, чему можеш срце дати и где ти може живот стати.

Има ли у Вашем новом филму места за критику садашњег времена превирања и

Србија није летаргична и мирна земља. Врило је пре сто година, а и данас ври као у кошници. Србија је на својим плећима носила оба светска рата и овај, надам се последњи, за који нисмо имали памети да га избегнемо. Немам резервну земљу, али у њој, таквој каква јесте, као човек који припада уметности тражио сам и тражим инспирацију и не заривам главу у песак пред чињеницама које застрашују. Без обзира да ли је реч о Вуковару, Книну, бомбама над Београдом или Шилеровој, снимио сам "Кажи зашто ме остави", "Убиство с предумишљајем" "Небеску удицу", "Наташу". Иако је радња филма "Коњи врани" смештена у прошлост, тематски је блиска овом времену. Судбине људи из банатских равница, после одласка Аустро-угарске монархије, у земљи Срба, Хрвата и Словенаца, замршене су и заплетене између љубави, последица рата и чежње за бољим животом, као и данас. Све те судбине су сличне и сада и двадесетих година. Љубав, патња, нада и жеље за бољим животом су дисали слично у свим временима. Новим филмом и његовом унутрашњом лепотом покушавам да вратим веру у личну срећу.

Поново промовишете нову генерацију глумаца и дајете им шансу? Колико је исцрпљујуће трагање за новим лицима?

Добро примећујете да се играм са судбином у избору младих глумаца, али, на срећу, до сада нисам много грешио. Кастинг је неопходност у свакој озбиљној продукцији, особито ако тражите младо, ново лице које ће донети свежину, нови дух и необичност. "Политика" је "кривац" за долазак до младог глумца из Косовске Каменице који у "Коњима" игра главну улогу. Прочитао сам у "Политици" осврт Мирјане Радошевић о глумцу Милану Васићу из Врањског позоришта. Уз текст, који је био пун хвале за његов дар, пажљиво сам погледао слику. Иако је била малешна, приметио сам његов несвакидашњи изглед за којим трагам. После пробних снимања, видео сам да има око, стас, глас и смисао за слушањем. Он је био упоран у жељи да "победи", а ја непопустљив у трагању за његовом природношћу. За избор Милене Васић-Ражњатовић за једну од главних улога "криво" је позориште. Са супругом Миром сам гледао представу "Цигани лете у небо" и на сцени се појавила глумица која је пленила шармом и искреном игром. Није ми било потребно много да откријем да преда мном стоји ново филмско лице и да се родио нови дебитантски глумачки пар.

Шта Вам досадашња искуства говоре о томе шта је најважније у режији и колико је то што сте глумац предност у режирању?

Иако није лако дефинисати режију, усуђујем се да кажем да то није ништа друго до стечено искуство у било ком ауторском сегменту рада на филма, што значи да глуми дугујем све за своје позне редитељске кораке. Док сам интензивније играо на филму, препознавао сам суштину редитељског рада, а то су хармонија и склад најважнијих сегмената филма. Када сам ово постигао увек сам добијао филм. Као глумац доста сам се петљао у режију својих ликова и често сам, на себи својствен начин, од епизода правио главне улоге, тако да сам давно постао човек који се бави филмом у целини, редитељ. Не знам зашто ми је било потребно толико времена да се посветим режији? Вероватно сам чекао да постанем значајнији продуцент да бих Љубиши дао прву режију. Када је Љубиша снимио "Небеску удицу", ушао у такмичарски програм Берлинског фестивала и отворио га раме уз раме са Вимом Вендерсом, схватио сам да сам отворио нову страницу живота.

Шта се после дугогодишњих продуцентских послова крије у подухвату снимити филм у Србији?

 Постоје два пута – или се задужити до гуше, што сам урадио за "Коње вране", или се прикључити заштићеним и "фаворизованим медведима" који се гнезде уз скуте моћних, добијајући без критеријума и мерила новац из буџета за своја филмска чеда. Остао сам свој, чист, поносан и истрајан у свету продукције и конкуренције и опстајем захваљујући угледу који имам у суседним земљама, без којих не бих снимио нови филм. У овој чемерној Србији, земљи системског преструктуирања са социјализма на капитализам, доћи до филма је народски речено "да родиш мечку". Верујем да ће се нешто променити са новим министром културе, јер са претходнима није било вајде.

Сходно кризи и паду гледаности, страхујете ли како ће филм проћи у биоскопима?

Страхујем, утолико колико ми је потребно да вратим новац који сам позајмио и уложио. Уколико дође, а надам се да хоће, опет ћу га "убацити" у приче које ми се мотају по глави. Моја супруга ми често каже да ће написати свој први сценарио "Живот са...", јер она најбоље познаје моју лудост.

--------------------------------------------------------------------------

Треба се борити за личну срећу

Шта сматрате најзначајнијим успехом у досадашњем раду?

Предуслов за успех је прећи пут од идеје до премијере. Мој највећи успех је да могу да произведем, режирам и играм у свом филму. Не знам каква би ми била режија, када би неки продуцент на тацни донео пројекат и новац? Моји филмови су моји покушаји, а на публици је да их оцени, јер сам пристрастан према сваком од њих. Последњи је најдражи јер је најзрелији. Као стваралац сам сазревао од посла до посла. Сумња, преиспитивање и незадовољство су моја покретачка енергија и стваралачка илузија. Поносим се што живим од уметности, јер се увек треба борити за личну срећу.