Много жртава фирмиране одеће

Нови извештај „Гринписа” о отровима у одећи водећих модних произвођача није изазвао реакције надлежних агенција, осим на Тајвану. Комитет за заштиту потрошача у овој кинеској аутономној области најавио је да ће размотрити тестирање одеће шпанске фирме „Зара” и евентуално уклањање њихових производа с полица у локалним радњама, пренела је Кинеска новинска агенција.

Комитет ће одлучити како да поступи после „Гринписовог” истраживања у ком су токсичне хемикалије пронађене у девет од десет тестираних узорака „Заре”. Хемикалије које прањем одеће доспевају у животну средину, а доказано је да ремете рад хормона и изазивају канцер, пронађене су и у одевним предметима фирми „Манго”, „Бенетон”, „Армани”, „Маркс енд Спенсер”, „ХМ”...

Ово није био први извештај „Гринписа” о прљавој тајни модне индустрије која заправо одавно и није тајна. Велике модне компаније, под притиском да прате трендове, понуде што бољу цену и задрже профит, селе производњу у земље са јефтином радном снагом и слабим законима за заштиту животне средине. У том ланцу такозване брзе моде сви сносе последице.

Хемикалије које се користе у текстилној индустрији наносе штету планети, потрошачима који их носе, запосленима у складиштима, па чак и декоратерима излога, а највише радницима у земљама трећег света који због њих губе здравље и живот.

У једном складишту у власништву шведског ланца „ХМ” у Немачкој 70 одсто радника се жалило на симптоме који би могли бити повезани с тровањем.

Фрауке Дрисен, запослена у „Есприју” на пеглању фармерица из којих је испаравао хлор, имала је страшне болове у плућима. У њеној крви је пронађен метилен хлорид који оштећује дисајне органе, откривено је у немачкој емисији коју је 2011. пренела хрватска телевизија. Поменут је и случај декоратерке излога у „ХМ” радњи Јулије Нојман која је оболела од бубрега. У њеној крви су пронађени анилини, саставни део азо-боја.

Највеће жртве брзе моде су, међутим, радници у Кини, Индији или Бангладешу који ту одећу и обућу боје, шију, лепе...

У Бангладешу је троје радника на месту умрло када су отворили уређај за штављење коже. У Даки су хромове соли, које при обради прелазе у канцерогени хром шест, и даље главно средство за штављење. У овој земљи су у порасту и болести плућа, јер се тамо преселила обрада џинса кварцним песком која даје модеран ефекат изношености. Сићушне честице кварца улазе у плућа приликом обраде специјалним пиштољем, због чега је ова пракса после неколико смртних случајева забрањена у Турској. У Бангладешу се овом методом само у једној фабрици дневно произведе 15.000 фармерица за европско и америчко тржиште.

У земљама у којима осим развијене економије постоји и развијена еколошка свест грађана популарни су производи од органског памука. Међутим, неке тканине не могу да се обоје еколошким бојама, поготово не црном бојом. Зато се при тестирању црвеног и у неким случајевима црног текстила често откривају канцерогене синтетичке боје, открили су немачки новинари.

---------------------------------------

Опасне хемикалије и у обући

Није само одећа пуна хемикалија које се користе против буђи, за бојење или да се тканина не гужва.

Једна Францускиња је добила алергијску реакцију на нове ципеле које нису биле купљене у кинеској, већ у реномираној радњи за 150 евра. Када се јавила лекару закључили су да је добила алергијску реакцију на диметилфумарат (ДМФ) који се користи за уништавање гљивица и обично се налази у кутијама у малим белим кесицама. Ова хемикалија је у Европи забрањена (у кесицама је уместо њега силика гел), али могуће је да су ципеле претходно попрскане ДМФ-ом, јер и у том случају постоји опасност од алергијске реакције.