Србија „извози” студирање преко интернета

Чачак – Професорски тим Универзитета у Крагујевцу добио је задатак да припреми и предложи стандарде за студије на даљину, који би важили за подручје Србије, Црне Горе и Македоније. Трогодишњи пројекат финансира Европска комисија (800.000 евра), а учесници су још универзитети из Словеније, Француске и Италије, и Европска агенција за квалитет у даљинском учењу са седиштем у Белгији. Назив пројекта је „Унапређење квалитета даљинског учења у установама високог образовања на западном Балкану – DL@WEB”.

– Србија једина у нашем региону има прву верзију тих стандарда, па су нашем стручном тим дали да их направимо бољим, док у Црној Гори и Македонији ова област академског рада уопште није уређена. На балканском простору и иначе нема много праксе на коју бисмо се могли ослонити, па користимо искуства европских универзитета, одлазећи им у посете – каже за „Политику” др Данијела Милошевић, ванредни професор Факултета техничких наука у Чачку, која је у име Универзитета у Крагујевцу, координатор читавог пројекта.

Пројектни тим прихватио се посла да у сарадњи са нашим Министарством просвете, Националним саветом за високо образовање и Комисијом за акредитацију студијских програма одреди норме које неком универзитету дају право да организује студије на даљину.

– Неопходно је да извођачи такве наставе задовоље одређене услове, гарантују квалитет студијског програма, професорског и административног особља. Читава прича потекла је од тога што наша држава не жели да одобри студије на даљину уколико би садржај наставног процеса био на веома ниској тачки. Јер овакав начин студирања нимало не заостаје за класичним. Напротив, тежи је за извођење јер захтева много већу стручност и труд наставника – вели др Данијела Милошевић.

Управо у Чачку таложи се искуство за овакав начин школовања, јер је на овдашњем Факултету техничких наука сада уписана већ четврта генерацијана академске студије технике и информатике – мастер која студира електронским путем. Предавања се одвијају асинхроно, кад сваки студент задатке ради неким својим темпом усклађеним са другим обавезама, или синхроно што захтева да у договорено време сви буду поред рачунара, ма где да им је адреса. Тада се користи конференцијска веза или други, иначе бројни, софтверски алати и системи.

Речени мастер на чачанском факултету води ванредни професор др Радојка Крнета.

– Велика предност оваквог начина студија је што може да се обезбеди наставни кадар из више држава – истиче она. – Ми смо у првој години имали у настави једног професора из Граца. Други станац била је професорка из Тузле, са којим су наши студенти комуницирали уживо, путем конференцијске везе. Данас, рецимо, имамо у настави две професорке које живе и раде у Нишу.

Радојка Крнета наводи да онлајн мастер студије уписује све већи број академаца „јер је школарина иста као да су присутни, али не морају да долазе, па тако штеде време и новац”.

– Кад је реч о унапређењу студија на даљину, главни квалитет је што ће три суседне земље имати јединствене критеријуме за извођење студијских програма. Биће, дакле, довољно да кандидат има интернет везу, а може да седи у Подгорици, Суботици или Скопљу. Кад направимо студијске програме на енглеском, моћи ће да се пријаве и академци из света. Један афрички студент, мислим да је из Танзаније, желео је да упише мастер у Чачку и нисмо могли да га прихватимо јер немамо програм на енглеском, али зато сада код нас студира наша земљакиња Марија, која живи на Кипру. У свакој генерацији, иначе, имамо по неколико примљених кандидата из БиХ – додаје она.

У свету, иначе, даљинско студирање привлачи многе. Чачански професори, који раде на овом пројекту, преносе искуство из Француске, на пример, где се веома успешно спроводи програм онлајн студија за поморце. Сваки бољи брод има интернет везу путем сателита ма којим океаном да плови, па морнари слободне сате могу да употребе за наставак школовања. По угледу на такве студије, један факултет у Котору припрема студијски програм намењен поморцима.