Стидљива дама са 60 година стажа

Увек ми је задовољство да се вратим у Србију. Ваша земља је дивна – речи су диве кубанске музике Омаре Портуондо, која ће са оркестром „Buena Vista Social Club” вечерас у „Сава” центру публици подарити, како каже за наш лист, ноћ традиционалне кубанске музике.

Дама моћног гласа, која је на сцену ступила као девојчурак, а данас иза себе има тридесетак албума, продатих у милионским тиражима, музиком се заразила слушајући родитеље како јој певају. А на репертоару су биле, у то време, популарне песме, успаванке, а једну од тих нумера „Veinte años”, како признаје, данас она пева на својим концертима. Иако невољно, каријеру је почела, не као певачица, већ као играчица у чувеном кабареу „Тропикана”.

– Када сам први пут стала на сцену, никако нисам мислила да ћу бити играчица, нити певачица. Јер иако сам уживала у томе, била сам врло стидљива. И нисам волела да показујем своје ноге! Тада ми није пало на памет да ћу 60 година касније и даље бити на сцени и певати.

Била је у женској групи „Quarteto Las d’ Aida” са својим сестрама. Тај састав био је успешан, не само на Куби, а време проведено са колегиницама данас види као право музичко образовање.

– Много сам научила у тој групи, поготово кроз рад са Еленом Бурк. Научила сам технику, како да савладам хармоније, или како да поставим свој глас у односу на остале вокале – каже Омара, која се по напуштању групе обрела у соло водама, што јој је био велики изазов.

– Поготово због тога што сам до тада навикла да уз себе, на сцени, имам сестре. Одједном сам доспела у центар пажње и нашла се сама под светлом рефлектора. Али ствари се мењају.

Један од најтежих тренутака у каријери, признаје, десио се 1962, када је услед избијања ракетне кризе морала да прекине серију концерата у Мајамију, напусти САД и врати се на Кубу.

– Био је то веома стресан период за све нас. Свет би дефинитивно и данас био боље место без толико оружја – истиче Омара, која је за разлику од многих колега, који су напустили Кубу након што су Американци увели санкције овој земљи, остала у домовини.

– Па, ја сам Кубанка. Моја породица, пријатељи, сви моји вољени су тамо…

Цео свет је сазнао за сјајне кубанске музичаре слушајући албум Раја Кудера „Buena Vista Social Club” из 1997, који је овенчан Гремијем и гледајући истоимени филм Вима Вендерса, у коме славни немачки синеаста приказује времешне, али врсне музичаре, како први пут или после више од 30 година излазе ван граница родне земље и путују у Америку, односно Холандију, како би одржали концерте... Тек тада су музичари, попут Ибрахима Ферера, Компаја Сегунда или Рубена Гонзалеса постали познати изван Кубе, а једина дама међу 14 музичара била је Омара Портуондо. О томе какво је искуство било радити на том албуму и филму, и да ли је читава екипа очекивала такав успех широм света, наша саговорница прича:

– Знали смо да ће албум бити успешан, још док смо снимали у студију. Било је некако посебно, атмосфера је била непоновљива. Али нисмо очекивали толику славу. Сећам се, уследили су концерти у Амстердаму и Њујорку, и те ноћи су биле пуне „електричног” набоја, а ми смо сви били веома нервозни. Било је дивно доживети такав успех, а много тога дугујемо квалитету традиционалне кубанске музике – истиче Омара, која и данас тугује за колегама, Ферером, Сегундом и Гонзалесом, који су преминули пре неколико година.

– Свако од њих је био прави маестро. Били су изузетни музичари, али иако су отишли са овог света, и много нам недостају, на сву срећу имамо њихову музику, њихове снимке. Заувек ће бити у нашим срцима.

----------------------------------------------

Музика је мој живот

Упркос томе што је крајем прошлог месеца напунила 82 године, Омара не стаје. Прошле године објавила је албум са колегом Чучом Валдесом, а већ планира и ново издање.

– Из студија сам кренула на турнеју јер радим на новом албуму, планираном за следећу годину. И чим завршимо турнеју, враћам се у студио. Музика је за мене живот. Не могу да живим без ње!