Две пресуде

Две наизглед неповезане пресуде могле би да нам дају неки увид у то како судство функционише и како се спроводи правда. Нисам правно стручан, али покушаћу да применим здрав разум. Једна је пресуда Бритиш петролеуму за излив нафте у Мексички залив 2010, а друга је пресуда Хашког трибунала генералима Готовини и Маркачу.

У случају Бритиш петролеума (БП), суд је одлучио да казни ту мултинационалну корпорацију са 4,5 милијарди долара и два човека су одвојено осуђена за убиство на самој нафтној платформи. БП је признао да је лагао Конгрес о количини нафте која се излила у залив. БП је већуложио милијарде у чишћење нафте из океана и укупни трошкови за компанију износе око 42 милијарде током више година. Но, сама казна је 4,5 милијарди, што је највиша казна у историји корпоративне кривице. Неки владини службеници оцењују да је казна одговарајућа и да ће она финансијски помоћи погођеном региону,а БП ће морати да исплати и све цивиле који га туже због здравствене и имовинске штете.

Да ли је то довољно висока казна ако је БП само у претходном, трећем кварталу имао чист профит од 5,4 милијарде? Теренс Бланшард, који се бави рачићима и зависи од природе у заливу, је огорчен: „Рекордна казна? Био је рекордни излив нафте. Није битно да ли влада добијачетири милијарде, 40 милијарди или 40 долара, то ништа неће помоћи мени”, преноси Хафингтон пост.

Казна која је мања од тромесечног профита неће коренито изменити начин пословања нафтних компанија у свету. Мач правде неће увести потпуни ред у складу са биолошком штетом која је направљена. Ефекат пресуде неће уздрмати цео свет (као у случају Фукушиме) и неће натерати владе да уложе у алтернативне извора енергије. Обамина влада је гледала да оптужи БП, да буде љута, да их натера да чисте, уместо да сама експресно делује. Према томе, и судска и извршна власт су заказале у односу према сопственој нацији.

Резултат хашког процеса је, међутим, да нико није одговоран што су припадници једне нације истерани и убијани. У овом случају мач трибунала је пресекао очигледно неправедно, водећи се политичким наративом по којем једна страна, у овом случају Србија, сноси одговорност за своје и за туђе злочине. Нећу улазити у детаље јер нисам стручан, али видим шта се дешава поводом ове пресуде. Наташа Кандић изјављује да се не може тек тако сумњати у суд и у право, не може се учитавати политичка подлога процеса. Напротив, управо је то дужност савесног грађанина – да доводи у питање и критикује све институције, укључујући судове, цркве, полицију, парламент, НВО сектор. Да, треба да критикује првенствено своје, али и стране институције, поготову ако су грађани под њиховом надлежношћу. Извините, али узимати пресуду здраво за готово као да је Хаг света крава није у складу с оним што би НВО у принципу требало да ради, да буде независан и критички до мере самодеструктивности. Такође, Теодор Мерон је у свом тексту у „Политици” написао да је то што су се припадници свих земаљабивше Југославије бунилизбог одлука суда показатељ да је суд био правичан и независан. То није аргумент, то је пошалица и нико иоле озбиљан не би смео тако нешто банално да изговори, а камоли да напише.

Тачно је да смо изгубили рат и да победник онда може да ради шта хоће. Ипак, победник има неку чудну потребу да маскира сопствену самовољу иза права. Није прихватање реалности рећи, као што Чедомир Јовановић сугерише, да смо изгубили, билизли, глупи и да треба да трпимо. То јесте тачно, али не мислим да принцип реалности нужно искључује правду – треба праведно платити. Правда и неправда имају практичне последице у садашњости и у историји. Чак мислим да је опасно за свет – ако је неправда принцип, онда је и освета принцип, а тадасви платецену.

Носиоци правде су људи, људи који сумњају у пресуде, који сумњају у ауторитете. Једном када ауторитет то јест неко моћан злоупотреби своју моћ, треба га довести у питање и одузетиму моћ. У УН то сада може да учини Вук Јеремић, као што је најавио. То је учинио италијански судија, члан судског већа у Хагу. То могу да учине и грађани. У САД би грађани могли истеривањем правде да доведу у питањебудуће копање нафте на Северном полу. Да прилагодим чувени цитат: кад правда не би постојала, ваљало би је измислити... а онда се за њу и борити.

*Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету, Њујорк