Музика мора да се плати

Принцип је прост: за све што Мадона отпева на нашим просторима у спотовима, на радио-станицама или цедеовима, Сокој "овери" овде, покупи надокнаду и проследи Агенцији за заштиту ауторских права у Америци. Баш као што, и када Бајага наступи у Британији или Белгији, тамошња служба за исти посао врло брзо у Београд проследи новац којим се надокнађује труд аутора хитова нашег певача. Све по систему спојених судова, ми њима, они нама. Једино је Сокој константа у томе. Они који би да јавно слушају (у кафићу или превозу, рецимо) или јавно емитују музику често их називају рекеташима, утеривачима непостојећих дугова, групом "неких надобудних момака, окупљених да би загорчавали живот великим телевизијама".

А они су Сокој или организација за заштиту ауторских музичких права, додуше са новим младим амбициозним руководством, основана још 1950. године. Сокој или би можда логичније било ОЗАМП, питамо директора Александра Ковачевића.

– Сви нас то питају, Сокој је стара скраћеница по којој нас знају у свету, а с обзиром на то да имамо више од 80 међународних уговора о сарадњи са иностраним ауторским друштвима оваквог типа, јасно је да смо због препознатљивости задржали старо име. Оно је настало као скраћеница од Савеза организација композитора (оне бивше) Југославије. Нисмо никакви рекеташи, оно на чему заснивамо свој рад јесте Закон о ауторском и сродним правима и одговарајућа дозвола добијена сагласно закону од Завода за интелектуалну својину – узвраћа Ковачевић.

У складу са законом, Сокој је донео општа акта – Статут, План расподеле и Тарифу, на основу којих се убира ауторска накнада и расподељује ауторима музике. Значи, кад је о папирима реч, све је на броју.

А како је у животу музичких уметника ?

– Тешко. И нама је врло тешко да наплатимо дуговања. У Сектору документације Сокоја налази се више хиљада стваралаца, нажалост већина прими за годину дана износ мањи од једне просечне плате у Србији – додаје Ковачевић.

Пре неколико дана обелодањени су највећи дужници Сокоја. Директор Сокоја подсећа да међу телевизијским емитерима највише пара потражују од РТС, чак око 24 милиона динара, потом од Радиодифузне установе Војводине (настала раздвајањем од бившег великог РТС-а) око седам милиона динара.

– РТВ Пинк је на том списку, са дугом од 18 милиона динара, али су преговори у току и очекујемо повољан исход. На списку је и ТВ Политика која има дуговања од 3.763.200 динара – конкретан је Ковачевић.

Са концертним агенцијама је иста мука. Новосадски "Егзит" од 2001. године нема закључен уговор са Сокојем и никада ништа није платио. Вођени су више пута преговори, али без резултата и сада ће се судским путем наплатити потраживања од "Егзита". Њихов укупан дуг према Сокоју тренутно је већи од 55 милиона динара.

Александар Ковачевић, побрајајући дужнике, додаје и "Комуну", која дугује Сокоју ауторску накнаду у износу око шест милиона динара, Центар "Сава центар" 2,5 милиона. Даље следе имена оних чија се финансијска заборавност према ауторима музике мери са бар једном или две нуле мање. Ипак, враћамо се на првопоменутог дужника РТС-у, чији је директор Сокоју одмах узвратио преко новина, тврдећи да им не дугује ни динар и да ће им једног дана када он процени да треба нешто и уплатити.

– Сокој штити целокупни емитовани репертоар, а када би се због неисплаћених дуговања РТС-у забранило емитовање музике, то би значило не би смели да емитују ништа са репертоара Сокоја. Ни шпице, ни рекламе, ни филмове, што гледаоци нису заслужили, с обзиром на то да, како тврде, редовно и масовно плаћају претплату – каже Александар Ковачевић.

Иначе, док није усвојен Закон о радиодифузији, РТС је плаћао годишње по милион динара за музичка права аутора, али сада, с обзиром на правну регулативу, договори нису могући. Сокој би требало да оствари приход од 2,2 одсто од РТС-ове убране претплате и 1,5 одсто од маркетинга – подсећа директор Сокоја.

Примећујемо да се ниједном директору телевизије ова рачуница не би допала, али да ли ће победити право или нешто друго, чуће се.

– Претплата за јавни сервис је обавезна, али и плаћање ауторске накнаде је исто тако законска категорија – примећује Ковачевић.

Сокоју је релативно лако да уговори сарадњу и са кабловским емитерима. Сви су потписали споразум о поравнању и меницу која гарантује аутоматско намирење дуговања, сем Коперникуса, који није намирио свој дуг.

-----------------------------------------------------------

Путуј и слушај

Иако се многи нервирају због музичког избора возача у аутобусу, ипак су принуђени да слушају оно што им се током путовања нуди за поправљање расположења. Надокнада за музику у аутобусу са радија, телевизије, касетофона и це-де плејера месечно превозника кошта 350 динара. У авиону је тај трошак 700 динара, колико и у возу по озвученом вагону и на броду.

-----------------------------------------------------------

Почело је у Паризу

Било је то у 19. веку, неки музичар није имао где да спава и свира, па је замолио власника неког бистроа да га прими на стан и храну. Договор је пао, с тим што је музичар увече пребирао по клавиру а гостију у локалу из вечери у вече бивало је све више. На крају месеца газда је испоставио рачун гостујућем музичару за стан и храну, а на то му овај узврати питањем: "А ко ће мени да плати то што си ти сада имао много више гостију него раније?". И тако је почело са тим музичарем Бо Маршеом, кажу.