Јовица Стајић претрчао Сахару

Вишеструки маратон по Сахари, дужине 258 километара, са варијацијама температуре од 5 до 55 степени, пропадањем кроз песак и прашњавим ветром у лице, бедуини с правом зову „ђавоља трка”. Јовица Спајић (25) из Прибоја је све то знао и када је решио да се пријави за ово незванично светско првенство у дисциплини екстремне издржљивости нису га спречили ни забринути родитељи ни старешине у Специјалној антитерористичкој јединици (САЈ) ни 5.000 евра неопходног трошка.

Трећег новембра вратио се из Египта са освојеним 17. местом у конкуренцији 150 такмичара из целог света (тријумфовао је Шпанац испред Канађанина и Белгијанца). Већина их је дошла захваљујући спонзорима, са најбољом опремом, храном и суплементима, а наш представник трчао је у скромним мајицама и патикама, подигавши претходно кредит.

За пет дана Стајић је претрчао четири маратона од по 42 километра и ултрамаратон од 90километара. На старту је сваког дана добијао шест литара воде, а на циљу шатор. Спавао је са још деветоро такмичара на песку, само у врећи коју је носио у ранцу, тешком 25 килограма, заједно са свим потрепштинама за пет дана.

– Одавде сам понео готове шпагете с поврћем, мусли, бадем и сличну храну, пошто сам вегетаријанац. Организатори нису веровали да са таквим начином исхране могу да завршим трку. На тестирању сам имао 5,4 процената телесне масти, па су ми саветовали да одустанем. Морао сам да потпишем изјаву да трчим на сопствену одговорност – прича за наш лист Стајић, уверен да му је баш таква исхрана помогла да издржи, уз психофизичке припреме у виду три сата свакодневног тренинга.

Осим дужине стазе, такмичарима на руку нису ишли ни временски услови ни конфигурација терена. Преко дана је температура износила 55 степени Целзијуса, а ноћу је падала на пет.

У неодговарајућим патикама које су пропадале кроз песак, Јовичине ноге су се осуле жуљевима. Петог дана, на половини трасе од 90 километара, колена су почела да отказују.

– Због недостатка соли и електролита отекле су ми руке, врат и колена. У том тренутку сам угледао змију и чак пожелео да ме уједе. Не можете да верујете која је то борба са самим собом, као да имате четири унутрашња гласа која вам говоре да одустанете – каже Јовица, који је трку почео са 70, а завршио са 58 килограма.

Надомак коначног циља, видео је такмичара из Аустралије како беспомоћно лежи на песку. Противно правилима, охрабрио га је да настави и понео му ранац. Због тога, организатори су му додали казнених сат и по на укупно време. Без тога би био међу првих 15, али важно му је, каже, да се показао као човек. На крају се његов подвиг прочуо и прозвали су га „Сенка”.

Шампион државе у дисциплини крос-фит, у пустињску авантуру је кренуо с мотивом да испита своје границе и победи себе.

Победа је, каже, тешко извојевана, али му је помогла да упозна себе и да више цени себе и неке ситнице у животу.

Истовремено је срушио и стереотипе о свом народу.

– Шкоти и Американци су били импресионирани колико знам о њиховим земљама, а они о нама ништа. И даље мисле да је овде грађански рат, да смо терористи, заостали и недружељубиви. Трудио сам се да исправим стереотипе и сматрам да сам донекле успео. Били су одушевљени мојим ставом и културом коју носим из куће.

Трка кроз Сахару део је великог светског шампионата који обухвата и маратон по пустошима Чилеа, Кине и Антарктика.

Људи који добро познају Јовицу предвиђају да ће ускоро зацртати себи нови, сличан циљ, али он каже да му је неопходан период опоравка. Ових дана је добио међународни сертификат за личног фитнес тренера. Написао је и књигу о кондиционирању, која би, уз одобрење команде, требало да буде објављена до краја године. Ипак, на првом месту је професија.

– Као представник САЈ треба да будем увек на услузи својој земљи. Желим да се посветим послу и у томе напредујем – наглашава Стајић.