Седам деценија „једног дивног пријатељства”

Пре 70-так година савезнички војници су ослободили француску Северну Африку од нациста. Осим што је тиме преокренут ток рата, преокренути су и планови „Ворнер броса”. Ова филмска компанија је управо била завршила филм „Казабланка”, чија је радња смештена међу припаднике покрета отпора у овом мароканском граду под немачком окупацијом. Уместо на пролеће 1943, како је било планирано, филм је приказан у Њујорку 26. новембра 1942. и иако продуценти нису полагали велике наде у ово дело, одмах је почело „једно дивно пријатељство” са публиком.

И после 70 година „Казабланка” се сматра филмом за сва времена, високо пласиран на многим листама најбољих филмова у историји. Упркос проблемима у продукцији (када је почело снимање била је завршена само половина сценарија) филм је на сложен, узбудљив и трагично-романтичан начин приказао љубавни троугао између наизглед индиферентног власника бара Рика Блејна (Хемфри Богарт) његове бивше љубави Илсе Лунд (Ингрид Бергман) и њеног мужа Виктора Ласла (Пол Хенрид).

Ласло је један од вођа покрета отпора у Европи и траже га нацисти, а Блејн је једини који може да им помогне да побегну. Али, он је још заљубљен у Илсу и љут што га је напустила без објашњења након што су нацисти умарширали у Париз. Номинован за осам Оскара, филм Мајкла Кертиза је покупио три – за најбољи филм, режију и сценарио.

Ни Бергманова ни Богарт нису те 1942. видели марокански град у ком је у то време беснео рат. Риков бар конструисан је у холивудском студију, али то не значи да га заљубљеници у филм неће наћи у Казабланки ако се потруде.

Кејти Кригер радила је четири године у америчком конзулату у овом граду, чудећи се како ником није пало на памет да отвори Риков кафе. По завршетку дипломатске каријере отворила је 2004. реплику бара који одише носталгијом према филму. И сама већину вечери седи на крају дугачког шанка, извештава репортер АП-а, док за клавиром уместо Сема, Исам по стоти пут за вече свира „Док време пролази”.

Према листи Америчког филмског института, од 100 најупечатљивијих цитата чак пет је из „Казабланке”. Међу најпознатијима су „Свирај то поново, Сем”, „Луј, мислим да је ово почетак једног дивног пријатељства” и „Од свих биртија на овом свету, она је ушла у моју!”

Уколико се остваре планови унуке једног од оснивача студија „Ворнер брос”, сазнаћемо шта се десило после чувеног филмског растанка на аеродрому. Наставак „Казабланке” се поново припрема.

Ј. Каваја

-----------------------------------------------------------

Фризура спасла главну песму

За филм се везују многе урбане легенде. Једна од њих је да је Рика требало да глуми Роналд Реган. Његово име јесте објављено у првом саопштењу, али је брзо испао из игре пошто је после Перл Харбора приступио армији. Уместо Бергманове, Илзу би глумила Хеди Ламар да није била под уговором са МГМ студијом.

Музику за „Казабланку” написао је славни филмски композитор Макс Стајнер („Прохујало са вихором”). Он, међутим, није аутор главне песме „Док време пролази”. Написао ју је Херман Хапфелд за бродвејски мјузикл који је послужио као основа за филм. Кертис је хтео да је избаци и то би се и десило да се Бергманова није ошишала за улогу у „За ким звона звоне”, па није могла поново да снима.

Богарт је у више ситуација морао да стоји на кутијама или јастуцима, јер је његова филмска драга била неколико центиметара виша, истичу популарни филмски сајтови као још једну од занимљивости.