Пешић: Чим ме зову, значи да је тешко

Светислав Пешић (63) неће водити кошаркаше Немачке у наредном олимпијском циклусу, пошто је од јуче тренер минхенског Бајерна, а по прописима у тој земљи селектор не може да буде неко ко ради у клубу. Пре две недеље три пута је разговарао са Хосеом Керехетом, председником шпанске Кахе лаборал, али није прихватио понуду тог клуба. После успешних квалификација за Европско првенство у Словенији 2013, у којима су Немци први пут у својој историји завршили неко такмичење без пораза, имао је опцију да их води у пројекту „Рио 2016“, али за „Политику“ објашњава зашто се ипак определио за Бајерн:

- До пре неколико дана нисам ни размишљао о клупским понудама, међутим, после Бајерновог пораза у суботу позвали су ме мој син Марко, директор тог кошаркашког клуба и Ули Хенес, председник Фудбалског клуба Бајерн и представили план који нисам могао да одбијем. Чим ме зову, значи да је ситуација тешка, али за мене је то изазов, јер Бајерн је институција, додуше у фудбалу, али и његова кошаркашка секција има амбицију да то постане. Част ми је што ћу бити његов тренер и надам се да ћу му својим знањем и искуством помоћи да уради оно што је наумио.

На јучерешњем представљању у Минхену, уз Пешића је седео бивши фудбалски репрезентативац Немачке Ули Хенес, трагичар финала Европског првенства у Београду 1976 (победник је одлучен пеналима – 5:3/2:2 за Чехословачку, пошто је Хенес једини промашио, у четвртој серији, а затим је Паненка извео пенал којим је ушао у историју). Хенес, данас један од најцењенијих председника у европском фудбалу, казао је следеће:

- Можемо да будемо задовољни радом досадашњег тренера Јаниса Христопулоса, али, на жалост, то није донело очекиване резултате. Зато смо позвали Светислава Пешића чије име одговара нашим амбицијама а и познаје наш тим.

После десет кола екипа је на осмом месту с пет пораза. Последњи се догодио у суботу код куће, од Фантома из Брауншвајга (78:73), што је било кобно за грчког стручњака. Екипа, по именима, свакако заслужује бољи пласман. У њој су главни стрелци Тириз Рајс (12,6), Чевон Трутман (12,1), ту је и бивши играч Цибоне Џаред Хоман (9,7), па некадашњи кошаркаш Партизана Лоренс Робертс (7,3 и 6 скокова), затим познати Израелац Јотам Халперин, као и четворица немачких репрезентативаца Робин Бенцинг, Демонд Грин, Јан-Хендрик Јагла и Стефен Хаман, наше горе лист Богдан Радосављевић, док је некадашњи првотимац Радничког са Црвенопг крста Александар Нађфеји одиграо само један меч.

Светислав Пешић ће тако опет бити у „кругу породице“, пошто ће му директор бити син Марко, док је међу кошаркашима његов зет Јагла.

Бајерн је већ деценијама далеко од успеха. Једине две титуле освојио је 1954 и 1955. У Минхену се потајно надају да би Пешић могао да понови свој „трик“ с Албом од које је направио „хит“ (с њим су стигле прве титуле и први европски трофеј, Куп Кораћа 1995).

Навршило се 25 година откако је Пешић први пут стигао у Немачку. Дошао је после освајања титуле омладинског првака света с Југославијом, 1987, када је у Бормију (Италија) водио Дивца, Ђорђевића, Кукоча, Рађу, Илића, Павићевића... Пред крај шампионата у Италију је стигао један од пионира загребачке кошарке Бранимир Волфер које је водио Немачку крајем 1961-почетком 1962. Немци су га замолили да покуша да приволи Пешића да дође код њих. И то је променило и живот и каријеру нашег стручњака, али и лице немачке кошарке. Немачка је њим освојила своју једину титулу, на „Евру 1993“ у Минхену, кад ми нисмо учествовали због санкција.