О никлу, туризму и пољопривреди

Неки кажу да пољопривреда и туризам,као еколошки прихватљивије гране привреде,представљају алтернативу производњи и преради минералних сировина и боља сушансаза развој државе. Међутим, светска пољопривреда поставља више парадоксалних питања. Наиме, најсиромашније земље света су изразито пољопривредне,са доминантном пољопривредном производњом. С друге стране, што пољопривреда представља мањи део БДП-а, тосу мање шансе да ће у некој земљидоћидо глади. Наиме, у државама које скоро да немају пољопривреду, људи уместо да умиру од глади умиру од болести узрокованих преједањем. Нпр.у БДП Јапанапољопривреда је заступљена са два до три одсто.Без обзира на то,Јапанци су сити и скоро 50 одстосвоје и увезене пољопривредне производње бацају због лошег квалитета или рокова коришћења. Такође, упоследњих 50 година пољопривреда је имала већи раст продуктивности од већине индустријског сектора. Створене су нове врсте које су драстично повећале приносе и продуктивност. Парадокс је и у томе што и овако ефикасне пољопривреде данас у САД и Европи немогу да економски преживе без потпораи извозних субвенција.

Кад је о туризму реч, од посебног је значаја истраживање тржишта. У случају Србије, то је домаће тржиште, пре свега градска популација из равничарских делова, одређене старосне, образовне и платежне моћи. Тржиште за развој туризма, на пример, на Златибору је првенствено Београд. Платежна моћ туриста из Београда је повезана с развојним могућностима целог друштва. Дакле, ради се о узрочно-последичној вези где, пре свега, развој друштва и технологије кроз експлоатацију и прераду минералних сировина подстиче напредак туризма.

Руде никла су у свету међунајприоритетнијимминералнимсировинама. Зато је држава Србија (ресорно министарство) добро урадила када је стала иза програма истраживања, мада сеиз полемика вођених у „Политици“види да цело српско друштво није схватило значај минералних ресурса а поготово руда никла за укупни привредни развој државе. Потенцијалне могућности за проширење сировинске базе никла у Србији су повољне. Има изгледа да будућа истраживања доведу до проналажења и квалитетнијих руда. Зато треба појачати геолошка истраживањаи обезбедити начине и средства за њихово континуирано и дугорочно извођење.

У целини гледано, позната сировинска база никла у Србији је релативно значајних размера, али су руде нископроцентног типа и припадају групи сиромашнијих лежишта која се данас користе у свету. Овде, међутим, треба водити рачуна о чињеници да није само садржај корисне компоненте фактор који одређује економске ефекте будуће експлоатације, већ и читав низ других елемената. Један од њих је и цена метала никла на берзама. Према подацима „Mining Jornal-а”цена никла 1984. године (до када је извршена већина познатих геолошких истраживања) била је приближно седам хиљада долара по тони, док је у новембру 2012.(када се планирају нова геолошка истраживања) та цена око 16.500 долара.

Дајем, дакле, глас у прилогистраживањимаи производњиминералних сировина (међу њима и руда никла),али све уз поштовање мера заштите животне срединеодређениху складу са науком. Јер, ако хоћемо недирнуту или апсолутно чисту животну средину, може, али сви се у том случајуморамо вратити у условеживота у предисторијско доба. Ипак, велика већина нас је за савременији и угоднији живот.Трошкови очувања животне средине су реалност. Међутим, и појединци и државе на овим као и на другим трошковима профитирају или банкротирају. Такође, различите друштвене заједнице су на различитим нивоима развоја, тако да и њихове могућности очувања животне средине нису исте. Тога смо сведоци од Африке, преко Ј. Америке, Азије, Србије, Немачке, Јапана,САД. Поједине земље су садашњи високниво развоја градиле стотинама година у условима мира и благостања. Ми бисможелели да живимо и имамо стандард каоони, и још без труда и жртвовања. То тако, видимо,неможе.

Бојо Вуковић*

*Магистар, дипл. инж. руд., Рудник и Термоелектрана Гацко