Финансијске преваре и на друштвеним мрежама

Коришћење електронске поште и друштвених мрежа („Фејсбук”, „Твитер”) донело је и већу изложеност различитим финансијским преварама.

Уобичајени назив за електронску поруку која садржи финансијску превару јe „скем” (енг. scam). Превара се заснива на финансијској понуди коју ћете добити поштом, телефоном или најчешће електронском поштом и друштвеном мрежом.

Овакве понуде увек у себи садрже обавештење о лаком и брзом богаћењу на различите начине. Њихови аутори наводе да живе у страним земљама и обично се представљају као доктори, генерали, министри, често и као деца или удовице познатих људи којима треба помоћ да пребаце огромна новчана средства из своје земље. Ову нелогичност правдају чињеницом да су им велике суме новца заробљене услед великих катастрофа које се одигравају у њиховој земљи (земљотрес на Хаитију, рат у Либији, цунами на Тајланду, догађаји који су актуелни тих дана).

Од вас се тражи да дате податке о свом рачуну и платите таксу како би могла да се изврши уплата тог новца на ваш рачун, од кога ћете добити знатан део (некада помињу и 50 одсто). Наравно, једини новац који стварно постоји је онај који ћете ви уплатити на име лажне таксе или накнаде за трансфер новца. Када „наседнете” на превару и уплатите новац на име ових трошкова, обично се од вас тражи и додатна уплата. Међутим, највећу опасност представља чињеница да сте дали податке о свом банковном рачуну и да постоји могућност и ризик да са њега буду скинута сва расположива новчана средства.

Поред овог начина преваре, често су у употреби и обавештења да сте добили на лутрији, понуде за брзо богаћење, молба за новчану помоћ, понуде за куповину исцелитељских лекова и друге. Као и прва, све подразумевају плаћање унапред за „накнаде” и „трошкове”. У целом свету, па и код нас је све присутнији проблем крађе идентитета, посебно на друштвеним мрежама. Након што неко нелегално изврши приступ вашем профилу на друштвеној мрежи, у прилици је да са њега вашим пријатељима пошаље молбу за новчану помоћ. Ова молба биће упућена у ваше име, али број рачуна на који средства треба да се уплате је наравно у власништву извршиоца преваре.

Имајте у виду да су поруке ове врсте обично пуне граматичких грешака и правописних неправилности.

Како треба да поступите када добијете „скем” поруку?

Најбољи начин да се заштитите од ове врсте преваре је да не одговарате на примљену електронску пошту или поруку. Уколико одговорите пошиљаоцу да не желите даљи контакт, тиме ћете само потврдити свој идентитет и охрабрити га да настави комуникацију са вама.

Никада и никоме немојте дати податке о вашем банковном рачуну. У случају да сте већ послали своје податке, потребно је да се одмах обратите својој банци која ће реаговати и блокирати исплате с вашег рачуна. Такође, немојте остављати своје личне податке на непоузданим веб-страницама. Будите опрезни приликом електронских уплата и затварајте свој налог након обављене трансакције. Своје налоге на друштвеним мрежама морате чувати како не би били злоупотребљени. Будите врло опрезни када добијете поруке од непознатих особа. Ако је понуда превише добра да би била истинита, онда је управо супротна – лажна.

Имајући у виду да се немали број грађана јавља Народној банци Србије са притужбама на рад различитих агенција које се баве прикупљањем депозита и њиховим кредитирањем, потребно је знати да у складу са Законом о банкама, депозитним и кредитним пословима могу да се баве само банке које поседују дозволу за рад Народне банке Србије. Свако ко се неовлашћено, без дозволе за рад Народне банке Србије, бави примањем депозита, односно кредитирањем, чини кривично дело, за које је запрећена казна затвора у дужем трајању. Поред чињенице да је одобравање кредита од неовлашћених лица незаконито и представља кривично дело, оно води грађане и њихове породице у директну финансијску пропаст.

Како Народна банка Србије врши надзор над пословањем банака, друштава за осигурање, друштава за управљање пензионим фондовима и давалаца финансијског лизинга, али не и надзор над осталим правним лицима, грађани треба да знају да Народна банка Србије не може, нити је то у њеној надлежности, да заштити њихова права уколико своја новчана средства буду поверавали лицима која нису банке, или пак од њих буду узимали кредите.

Све информације о финансијским производима и правима корисникa финансијских услуга можете пронаћи на сајту www.tvojnovac.nbs.rs.