Корак ка освајању света

Момак за којег старије колеге музичари кажу да је чудо од детета, са групом „Destiny potato” направио је корак о којем многи маштају. Са америчком музичком кућом „Century media” потписао је уговор за пет албума, од којих први планирају да заврше током пролећа.

Момак се зове Давид Мицић, завршио је средњу Музичку школу „Станковић”, џез одсек, а потом на Берклију уписао студије композиције. Нажалост, тамо је остао само два семестра, јер је због недостатка финансијске подршке морао да се врати у земљу.

– Пошто они имају систем убрзаног студирања, остала су ми још три семестра. Вратио сам се и годину дана касније почео да озбиљније радим на материјалу за бенд који је званично настао оног тренутка када су ме позвали да наступим на фестивалу „Еуробласт”, у Келну – прича Давид, објашњавајући да је у Келну гостовао, јер је у мају 2011. издао и-пи (EP) са четири песме на којем су, уз њега, учествовали Васил Хаџиманов, Саша Локнер и певачица Александра Ђелмаш. Давид је био аутор композиција.

Пробој на светско музичко тржиште није дошао случајно.

– Када сам кренуо на Беркли имао сам идеју да тамо, пре свега, нешто научим, али мој „зли” план је био и да створим контакте преко којих могу да стварам музику. Увек ме је занимала музика за филм и преко Гојка Дамјанића, који је на Берклију био директор за аудиције, та жеља ми се и остварила – прича Мицић којем се недуго затим указала прилика да, на препоруку Дамјанића, буде један од аутора музике за филм „Метак убица”, са Кристијаном Слејтером и Доналдом Сатерлендом у главним улогама. Филм је пре неколико месеци приказан у америчким биоскопима, а Давид је музику радио, како каже, за сопствену рекламу.

У међувремену, стигле су понуде за још неколико краћих филмова, као и за једну немачку певачицу.

– Морам да признам да не знам о којој певачици је реч – признаје момак који је са члановима своје групе успео да искористи сва преимућства интернета и да скрене пажњу челника америчке музичке куће на свој рад.

– Приметили су нас на интернету. Они имају људе који прате све што је занимљиво по њиховом мишљењу. Тако нам се један од тих „шпијуна” јавио. Зове се Стив Џох и он нам је сада менаџер. Само због нас је дошао на фестивал „Еуробласт”, допало му се оно што је чуо и тада су кренули преговори – објашњава Мицић како је успео да направи пробој на страно тржиште.

Његова колегиница и другарица из „Станковића” Александра Ђелмаш такође је ишла на аудицију за Беркли и добила стипендију, али не ону која би јој у потпуности покрила школовање, па је од Америке одустала због истих разлога који су Давида натерали да се са Берклија врати у Србију – немање пара.

– Хтела сам да покушам да добијем и пуну стипендију, али сам са Давидом отишла на фестивал у Келн и испоставило се да сам урадила праву ствар. Сада ми је то прече. Када завршимо тих пет албума, највероватније ћу да упишем Беркли. Када постанем рок звезда – каже уз грлат смех Александра.

Млади Мицић каже и да су он и чланови бенда, који ствара мешавину хеви-метал музике и попа, дали доста интервјуа страним медијима.

– Ово нам је први интервју за домаће. И, посебно ласка – каже Давид.

----------------------------------------------

Наопако – прво свет па Србија

Давид додаје да је њихова циљна група иностранство.

– Донедавно, нико није ни знао да постојимо. Имамо много понуда за иностранство, две понуде за гостовање морали смо да одбијемо, за САД и Јапан, јер албум још није готов. После тога крећемо да освајамо свет. А жеља нам је, ако нам се овде нешто деси, да то буде нешто врло лепо. Знам да смо кренули некако наопако: прво свет па Србија. Али, упалило је – каже Мицић који је заједно са Николом Чутурилом компоновао музику за представу „Бунар” Егона Савина.