Ајфон поново заобишао Србију

Најновији „ајфон” тренутно се продаје у 47 земаља, а до краја године требало би да стигне у још 50. Прекјуче је у званичном саопштењу „Епла” наведено да „ајфон 5” ових дана стиже, између осталих, у Кину, Русију, Маурицијус, Камерун, Мали и земље у нашем окружењу – Македонију, Црну Гору и Албанију – док је Србија опет изостала.

Погледи су упрти у оператере мобилне телефоније, јер је уобичајено да „Епл” на тај начин улази на нова тржишта. „Теленор” и „Вип” су део глобалних корпорација и у другим земљама сарађују са „Еплом”, али не и код нас.

„Теленор” јуче није био у могућности да одговори на питања да ли преговара око „ајфона”. У „Телекому” су нам рекли да не могу прецизно да одреде када би „ајфон” могао да се нађе у њиховој понуди „будући да је потребно пронаћи решење које ће задовољити интерес обе стране, а имајући у виду да ’Епл’ поставља специфичне услове приликом пласирања својих уређаја”.

И у „Випу” помињу „врло стриктну политику увођења ’Еплових’ производа на нова тржишта, коју дефинише централа у Купертину”. Нико није био вољан да открива који су то услови, али о њима се у стручној јавности одавно нагађа.

„Епл” има имиџ врло незгодне фирме која арогантно поставља услове. Највреднија светска компанија (626 милијарди долара) позната је по ставу „или овако или никако”. Траже да учествују у профиту од преноса података, да други раде маркетинг за њих и слично.

– Чуо сам да „Епл” не само да диктира који проценат продаје мора да се оствари на годишњем нивоу у десетинама хиљада комада него да оператерима траже и одређени проценат од претплате. Очигледно нису успели да се договоре, па су се оператери у међувремену преоријентисали на андроид телефоне – каже Слободан Марковић из Центра за развој интернета, некада саветник министарке телекомуникација Јасне Матић.

Светомир Јовановић, директор фирме „Кројач”, која се бави развојем апликација за „ајфон” и „ајпед”, верује да се разлог недоласка „ајфона” погрешно тражи код оператера мобилне телефоније.

– У теорији има милион разлога, али најрелевантнији је то што не постоји српски налог за продавницу апликација и музике зато што наши закони не подржавају тај вид трговине путем интернета, што је иста прича као и за „Пеј пал”. Њих не занима да продају 20.000 „ајфона” јер живе од продаје апликација – тврди Јовановић, који апликације за „ајфон” купује преко страног налога.

– „Еплу” је „ајфон” само оруђе зараде, јер од сваке апликације имају 30 одсто, што није мало – каже Јовановић.

Слободан Марковић не верује да је проблем немогућност легалне куповине апликација, јер се то не може ни преко „Гуглове” продавнице апликација. Куповина је могућа једино са „Нокијиних” телефона и свих који раде на новом „виндоузу”.

У време док је био у Министарству за телекомуникације, обраћали су се америчкој амбасади са молбом да преко својих веза контактирају и „Епл” и „Пеј пал” и убрзају њихов долазак, али ништа нису добили што се тиче рокова.

– Добили смо информацију да „Пеј пал” не види проблеме правне природе и да су нас ставили у бизнис план. Никад се нису изјаснили. Моја претпоставка је да је проблем што смо почетком 2000. пропустили њихове кругове експанзије. Можда смо им били превише ризични. Последњих година је проблем што не виде нарочиту хитност да нас повежу – сматра Марковић.

„Епл” наступа у диктаторском стилу

Челници великог руског оператера МТСС рекли су за агенцију Блумберг да „Епл” наступа у диктаторском стилу „ово морате да урадите или нећете добити ’ајфон’” и да им се та ароганција вратила као бумеранг, јер због високе цене („откључани ајфон” је за трећину скупљи у Русији него у САД) има скроман продор на руском тржишту.