Памтићу у 2012: Зоран Кесић

Каријеру новинара и водитеља Зоран Кесић је почео на телевизији Студио Б, касније је осмислио „Озбиљне вести” и „Дезинформатор” на ТВ Метрополис, а популарност је постигао серијалом „Фајронт република”, на ТВ Фокс, сада Прва ТВ. Од септембра, у биоскопу „Колосеј” два пута месечно публици нуди специфичан хумор уживо, у оквиру циклуса „Фајронт република 3-Д”.

Ево по чему ће Кесић памтити 2012. годину.

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

Промена власти у Србији. Пошто ми је једина мотивација да изађем и гласам била „да не победи овај”, а не „да победи мој”, коначни резултат ме није превише изненадио. Ипак, реч је о битном догађају у животима свих нас у Србији. Уверен сам да ће нам у 2013. бити још горе него у овој.

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

Спорт. Пре свега наш мучени фудбал. Када ми који волимо фудбал гледамо Европско првенство или Лигу шампиона, па после мазохистички отпратимо и утакмицу наше репрезентације или омиљеног клуба, то изгледа као да сте после скупоценог вина, сунули „унуче” вињака низ грло. Шокантно, непотребно.

ДОМАЋА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Новак Ђоковић је личност и ове и прошле, а чини ми се и многих година пред нама. Мало је појединаца којима можемо искрено да се поносимо. Новак не само да је најбољи тенисер света, већ је и врло културан, пријатан и духовит. Заслужује сваки тренутак пажње и хвала му што нас толико често обрадује.

СТРАНА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Феликс Баумгартнер – живи суперхерој. С обзиром да сам велики заљубљеник у стрипове и научну фантастику, његов подвиг ме уверава да је и немогуће могуће. Питам се шта ли је размишљао док се спремао за скок са ивице свемира и да ли бих и сам био спреман на такав подвиг.

ПЕСМА ИЛИ АЛБУМ ГОДИНЕ

Песма године за мене је песма „Шеф” мог бенда „Кеса и бомбоне”. Сваки пут када је изводимо осећам се фантастично и ти тренуци су непроцењиви. Једном сам се толико најежио од узбуђења да сам заборавио текст сопствене песме.

КОНЦЕРТ ГОДИНЕ

Најбоље сам се провео на концерту бенда „Продиџи” на Калемегдану.
Додуше, нисам објективан, јер су ми они љубав из средње школе. Лепо је кад ти омиљени бенд дође „на ноге” и то на једно од најлепших места у родном граду. Био сам те вечери поносан на мој град и на то што сам Београђанин.

РОМАН ГОДИНЕ

„Бернардијева соба” Слободана Тишме. Непретенциозна књижица која се чита у једном дану, или још боље – почети увече, завршити ујутру. Задовољство је читати реченице паметнога човека и имати онај осећај „па и ја сам овако мислио”. Осећај током читања Тишминог романа ми је био као да гледам неки добар ауторски филм.

ФИЛМ ГОДИНЕ

„Уметник” („Артист”). Алал му сваки Оскар! Одушевио ме је и радујем се сваком следећем гледању. Филм који слави филм. Издвајам и „Savages” Оливера Стоуна. Фантастичан. Баш помислих толике филмове погледах и изгубих драгоцено време, а ево коначно нечега вредног.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА ГОДИНЕ

„Снежана и седам патуљака” Николе Завишића у позоришту „Душко Радовић”. Завишић експериментише и то му иде од руке. Кад Снежана у једном тренутку отрована умре једно дете у публици почиње неутешно да плаче. Парадоксално што је дете више јецало публика се све више смејала. Симпатична сцена. Нисам баш сигуран да је представа намењена најмлађима, али мени се баш свидела.

ШТА ЋЕ ОБЕЛЕЖИТИ 2013?

Могуће да неће ни бити 2013. уколико се обистини фамозни смак света. У том смислу, 2013. не би обележило ништа. Ако до смака света ипак не дође надам се да ће следећу годину обележити приредба „Фајронт република 3-Д”. Сем биоскопа „Колосеј” у коме редовно наступамо, јављају се Ниш и Бечеј да дођемо и код њих. Нема стајања... До фајронта, наравно!

Учествујте у нашој анкети о 2012. Ваше утиске и фаворите у наведеним категоријама, уз образложење, пошаљите имејлом на адресу [email protected] или писмом на адресу Политика (за Спектар), Македонска 29, Београд.