Звезда пред изазовима прелазног рока

Прелазни рок у фудбалу се одувек ишчекивао као својеврсни дерби. У њему се настављало ривалство кроз то који ће клуб ког играча да доведе. Долазак звезде прелазног рока навијачи његовог новог клуба су славили као велику победу.

Црвена звезда је доводила асове, још у доба када су куповани за дрва за огрев (Бела Палфи). Није се плашила ни да изазове међурепублички сукоб у оној Југославији (долазак Владимира Беаре из Хајдука). Узимала је и играче које је њен најљући ривал Партизан искључио из свог чланства (Бранко Зебец), а и оне који су му итекако требали (Велибор Васовић).

Упуштала се и у рискантну борбу за играча (Стеван Остојић), која је могла да се обије о главу и њој и Партизану. Водила је маратонске преговоре да би у последњим тренуцима прелазног рока добила оног кога је желела (Драган Стојковић).

Успевала је да играче који су већ навукли један рукав црно-белог дреса приволи да, ипак, носе њен дрес (Дарко Панчев, Дејан Савићевић). Не би се поколебала ни да узме играча, кога је његов клуб отписао (Роберт Просинечки у Динаму). Није се бојала ни да прихвати политичког емигранта (Миодраг Белодедић из Румуније).

Али, Звезда је и стварала играче из свог подмлатка. Од петорице њених звезда чак су тројица из клупске школе (Драгослав Шекуларац, Драган Џајић и Владимир Петровић, док је Рајко Митић, први међу њима, у њеним редовима од оснивања) или је доводила даровите играче, који су у њој стицали име.

Од како су попуштала ограничења која је наметало социјалистичко друштвено уређење Црвена звезда се некако све више окретала куповини и све је мање питала за цену. Синиша Михајловић је доведен из Војводине да се за пролеће комплетира тим који ће да освоји Куп шампиона, а после распада Југославије за Дарка Ковачевића из Пролетера је плаћена рекордна сума.

Али, тада је број доведених играча био углавном мањи од броја прстију на једној руци. Касније се он увећавао и стигло се до тога да у једном прелазном року дође малтене цео тим.

Да су то неафирмисани играчи из наше земље, који су сами или преко препоруке дошли на пробу, која клуб није обавезивала, то не би било ни ново, ни неки проблем. Али, ови су дошли само да ставе потпис на уговор.

На Звездину жалост, ретко је ко од њих оправдао очекивања. А раније је била права реткост да неко ко уђе у први тим „црвено-белих” пропадне, што се каже, као играч.

Ако се погреши са играчима из свог подмлатка или с онима који су без велике помпе дошли из мањих клубова, онда ништа страшно. Међутим, много је скупо, ако се доведе неко за велике паре, а од њега не буде вајде.

Зато Црвена звезда уочи овог прелазног рока мора добро да размисли, тим пре што је у дуговима до гуше, за шта ће да се определи.

До сада је било да чим не иде мењају се играчи. Али, да је било мало више стрпљења, да се упорно радило с њима на исправљању њихових грешака, како елементарних, тако и тактичких, можда такмичарски резултати не би били бољи, али би било кудикамо јевтиније од експеримената с куповином новог контингента фудбалера.