Потрошачка саветовалишта већ пет месеци без пара

Већ пет месеци регионална потрошачка саветовалишта раде без иједног динара будући да је програм финансирања истекао још у јулу. За то време Министарство трговине расписало је нови конкурс, па га потом делимично поништило. Саветовалишта тренутно раде смањеним капацитетом, читаоци који се свакодневно јављају редакцији „Потрошача” због тога се буне, док је у суштини главни кривац поново држава.

Законом о заштити потрошача су Тржишну инспекцију повукли из директног контакта са купцима, тај део посла доделили удружењима, а потом их пет месеци оставили без пара. Због чега је уопште дошло до овог застоја у финансирању и шта ће се учинити да се то поново не дешава, питали смо Министарство спољне и унутрашње трговине. Директан одговор нисмо добили.

– Претходним конкурсом за 2011. годину, три удружења за заштиту потрошача добила су подстицајна средства. За регион Београда, средства је добио Центар потрошача Србије, за регион Војводине, Удружење за заштиту потрошача Војводине, а за регион Шумадије, западне, источне и јужне Србије, средства је добила Организација потрошача Србије. Битно је нагласити да, иако је конкурс окончан 20. јула 2012. године, ова удружења за заштиту потрошача су наставила са даљим радом, о чему сведоче недељни и месечни извештаји које редовно достављају министарству – рекли су.

За то време, организације се међусобно оптужују. Када је конкурс за доделу пара из буџета расписан, појавиле су се и нове организације које би хтеле свој део финансијског колача. Нове критикују старе да нису довољно ефикасно радиле свој посао, а старе новима упућују критику да су се преко ноћи (пре)регистровали и пријавили на конкурс за доделу пара.

Шта се ту, заправо, дешава и ко се све пријавио на доделу средстава из буџета?

– На конкурс расписан 16. новембра 2012. године пријавило се осам удружења за заштиту потрошача. За регион Београда конкурисали су: Центар потрошача Србије (ЦЕПС), Удружење банкарских клијената „Ефектива” и Центар за нову политику. За регион Шумадије и западне Србије конкурисали су: Организација потрошача Ваљева, Организација потрошача Крагујевца и Организација потрошача Србије, док је за регион Војводине конкурисало два удружења: Удружење за заштиту потрошача Војводине и Асоцијација потрошача Србије (АПОС) – објашњавају у Министарству спољне и унутрашње трговине, додајући да је, поред ових осам удружења, на конкурс за регион јужне и источне Србије и Центра за заштиту потрошача „Форум”, била пријављена и Градска организација потрошача Ниш.

– На конкурс за 2011. годину било је пријављено свега четири удружења која се баве облашћу заштите потрошача – наводе у министарству.

Министарство је у буџету Републике Србије за 2012. годину на програму „Дотације невладиним организацијама” обезбедило средства у износу од 32.200.000 динара, и то: најмање 6.500.000 динара, а највише 6.800.000 динара за регионе Војводине, Шумадије и западне Србије и јужне и источне Србије. За регион Београда је опредељено најмање 11.500.000 динара, а највише 11.800.000 динара. Како су рекли, износ средстава одређен је у складу са бројем становника за сваки појединачни регион.

Стара и нова имена

Неке до нових организација које су се пријавиле на овај конкурс јесу и Центар за нову политику и удружење банкарских клијената „Ефектива”.

Владимир Тодорић, директор Центра за нову политику, иначе у јавности познатији као политички аналитичар, за „Потрошач” потврђује да је ова организација конкурисала за средства намењена заштити потрошача.

– Већ годинама се бавимо усклађивањем нашег права са правом Европске уније. Радили смо на Закону о заштити конкуренције, али и пројекту имплементације законодавства ЕУ, где смо обрадили шест области, а међу њима и заштиту потрошача и заштиту конкуренције. Заштита потрошача мора да се посматра заједно са заштитом конкуренције и сматрамо да бисмо ми то могли да радимо – каже он.

На питање да ли зна да је људима најбитније да имају саветовалиште и да понуди конкретна решења, он одговара да ће уколико добије средства направити и саветовалиште, кол центар, као и место где би грађанима могла да се пружи правна помоћ.

Ново име је и удружење банкарских клијената „Ефектива”. Постоји од јуна 2011. године, али су се тек недавно, како кажу, „дорегистровали у потрошачку организацију”. Као своју главну предност истичу то што сарађују са емисијом „Потрошачки саветник” која се емитује на РТС-у

– Пројекат је везан за сам рад емисије, у којој би потрошачи били упознати са проблемима и начином њиховог решавања, затим оснивање потрошачког саветовалишта, затим правну помоћ и на крају, ону конкретну помоћ кроз покретање колективних спорова против несавесних трговаца или пружаоца услуга.У овом тренутку, преко бесплатне правне помоћи коју пружа наше удружење, води се око 70 судских спорова против банака. Окупили смо значајан део стручних људи из ове области па тако у чланству имамо професоре права, бивше судије, економисте, бивше банкаре, правнике, вештаке – објаснили су.

Имена добро позната нашој јавности, попут Националне организације потрошача Србије (НОПС) и Центра потрошача Србије (ЦЕПС), као своју предност истичу „резултате које су постигли до сада, као и то да нуде конкретна решење, а не приче и анализе”.

– Удружење за заштиту потрошача Војводине постоји 11 година, док Национална организација потрошача Србије чији смо члан функционише од 2005. године. Главни пројекат којим конкуришемо за новац јесте Саветодавни центар. То је најбитније имати. У току прошле године наше саветовалиште примило је 2.500 приговора потрошача. Покренули смо бројне судске поступке у њихово име, и то углавном због проблема које су имали са трговцима када су рекламирали одећу и обућу. То су појединачни поступци, а припремамо и колективне потрошачке поступке, нарочито против појединих оператера – рекао је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије, додајући да је ова организација радила и анализе квалитета појединих производа на нашем тржишту.

Вера Вида, председница Центра потрошача Србије, подсећа да ЦЕПС већ две године има саветовалиште у Београду.

– То је оно што је потрошачима потребно. Неко да их упути, да им помогне и да проба да реши њихов проблем. Годишње смо добијали више од по 6.000 пријава потрошача, што уживо, што мејлом, што телефоном. Од тог броја, чак 80 одсто смо успешно решили. Иако је пројекат финансирања истекао још 20. јула, ми радимо смањеним капацитетом. Нисмо у могућности да примамо потрошаче у нашим просторијама, али саветовалиште и даље функционише телефоном и мејлом. Зато смо управо тиме конкурисали за средства на конкурсу: да очувамо саветовалиште и унапредимо његов рад – закључује Вера Вида.