Памтићу у 2012: Иван Токин

Иван Токин (42) живи и ради у Београду. Како каже, по занимању је породичан човек, а бави се и писањем и кувањем. Редовно објављује колумне у „Сити магазину”, које су врло читане, како у штампаном издању тако и на интернету. Пише и за „Плејбој”. Нада се најбољем, а тако ће бити у 2013. када му бити објављен први роман.

Ево по чему ће Токин памтити 2012. годину

ДОГАЂАЈ ГОДИНЕ

Ово је још једна година доброг живота за мене. Жив сам и здрав, имам породицу и пријатеље. Имам где да се склоним кад је хладно и шта да поједем кад сам гладан. Осим тога, било је интересантно кад је Феликс Баумгартнер скочио из свемира.

ПРОМАШАЈ ГОДИНЕ

Глад и сиротиња с једне стране, и пребогати, и лопови и лажови, с друге стране.

ДОМАЋА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Милинко који може да се прати на „Фејсбуку”. Иде по Србији и оставља поклоне на разним местима да их нађу непознати људи. Нисам се лично уверио да то ради, али људи тако причају а он слика сваки поклон који остави негде. Милинко не зна ко ће да покупи поклон. Не обраћа пажњу на то да ли је неко писмен или не, да ли је глуп или паметан, нити које је вере, ни да ли је уопште сиромашан. Он просто поклања свима. То је као да грли цео свет, у овом случају целу Србију.

СТРАНА ЛИЧНОСТ ГОДИНЕ

Златан Ибрахимовић – Гол који је дао пре око месец дана Енглезима, с 30 метара, маказицама, преко голмана и преко оба бека, била је дивља симфонија коју свако разуме. Неко суперинтелигентно биће, на пример, које никад није чуло за фудбал, застало би мало и размислило шта се то десило.

ПЕСМА ГОДИНЕ

„The Guns of Brixton” групе „Клеш”. Често ми се дешава да слушам једну песму сатима, док пишем или кувам. Ову сам 2012. највише пута слушао по неколико сати. Осим тога, удара нас по инертности и по томе што трпимо све од свакога.

КОНЦЕРТ ГОДИНЕ

Сајси Ем-Си на Калемегдану летос, у оквиру фестивала који је организовала група „Продиџи”. Фина девојка са опасним језиком. Лепа, паметна, у миру сама са собом и у рату са сваким ко јој смета.

ФИЛМ ГОДИНЕ

Ове године сам до краја одгледао само један филм, јужнокорејски „Пролеће, лето, јесен, зима... и пролеће” из 2003, у режији Ким Ки Дука. Све што је човеку потребно да зна о животу може да се научи из тог филма.

РОМАН ГОДИНЕ

Две књиге којима се често враћам, а то сам урадио и ове године: „Записи из мртвог дома” Достојевског, и „Дневник друге зиме” Срђана Ваљаревића. Зато што су ми од њих плућа пуна живота а мозак пун смрти.

ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА ГОДИНЕ

„Ја сам мушкарац, много сам паметан, а ово друштво ништа не ваља”, по тексту Ане Родић у режији Милутина Петровића. Много ми се свидела. Гледао сам је два пута.