Смртоносна немарност

Истраживањем, које је спровело калифорнијско министарство здравља, откривено је да сама појава случајева инфекција није толико узнемиравајућа колико њихови узроци. Крајем децембра прошле године откривено је да је смрт два од седам одојчади која су била у једној америчкој болници на интензивној нези проузроковала инфекција бактеријом псеудомонас аеругиноса. Испитивањем случаја откривено је да су здравствени радници пропустили да стерилишу опрему која се користи да олакша дисање пацијената, и поред јасне спецификације произвођача да је стерилизација потребна. Најтужнији део ове приче је ипак то колико често се она понавља.

У болницама се свакодневно чудесним медицинским процедурама, заинтересованошћу лекара и стручног особља спасавају животи. Питање је како је могуће да лекари дозволе овакве пропусте, јер то није изолован случај, већ нешто што се врло често понавља. Након успешно обављене операције да пацијент умре због инфекције бактеријом која се може спречити превелики је луксуз.

Али, упркос томе, у овим истим болницама хигијена је толико неадекватна да један од двадесет пацијената задобије неку инфекцију.

Како? Зашто? Због сасвим невероватне чињенице да медицинско особље не пере руке, не води довољно рачуна о хигијени болесничких соба, или се не придржава предвиђених процедура када је реч о лечењу заразних болести.

Прање руку, мада суштински, ипак је само први корак. Ако лекар опере руке, навуче стерилне рукавице и тек онда помери завесу, он је са завесе покупио на милионе бактерија које може да пренесе пацијенту кога прегледа. Истраживања показују да је близу две трећине болесничких соба заражено опасном бактеријом укључујући и страшну стафилококус ауреус, отпорну на метицилин. Ова бактерија налази се у кабинетима, на сточићима поред кревета, на поду испод кревета... Када пацијент или неко од особља руком додирне место заражено опасном бактеријом, она је кренула на своје путовање ка другим људима.

Стетоскоп, мерач притиска и многи други инструменти такође шире бактерије. Лекари и сестре ретко очисте стетоскоп пре прегледа следећег пацијента, а слична је и ситуација са траком мерача притиска. Према истраживању једног угледног америчког медицинског часописа, чак 77 одсто ових инструмената било је заражено неком бактеријом.

Превише је врхунских болница са првокласним особљем у којима је хигијена трећеразредна, закључују амерички стручњаци из Комитета за превенцију смртоносних инфекција. Оно што је негативно утицало на то да овакви случајеви постану релативно уобичајена појава јесте тајност у којој су се одвијали. Све доскора америчка јавност није имала појма шта се дешава у првокласним и оним другим болницама, али сада се подигла поприлична прашина. Донет је закон, за сада у две трећине држава, који болнице обавезује да воде евиденцију и објављују извештаје о инфекцијама код пацијената узрокованим болничком нехигијеном. Ако већ морате да одете у болницу, сада, ако сте Американац у Америци, имате и јаван списак на коме су истакнуте болнице са највишим процентом инфекција, тако да ће их свако паметан заобићи и помоћ потражити у некој која више води рачуна о хигијени своје установе.