Балкан ће се зажелети радника
Хрватској недостаје најмање 20 хиљада висококвалификованих туристичких радника за предстојећу летњу сезону на Јадрану. Кувари, водичи, конобари, могу да бирају радна места и услове рада. Црногорска обала, место окупљања светских бизнисмена и богаташа, такође вапи за радном снагом свих профила. А Словенија, поодавно, "усисава" раднике са брдовитог Балкана. Све западнобалканске земље, после транзиционог шока, полако се опорављају и мање-више успешним мерама смањују број радника на бироима за запошљавање.
Наш министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изнео је ових дана податак да у приватном сектору ради 62 одсто укупног броја запослених у Србији. Према његовим тврдњама, стопа незапослености од 21,6 одсто требало би да се у наредних пет година смањи на 11 до 12 одсто разним подстицајним мерама, као што су стимулације за отварање нових радних места, кредити за почетнике, занатске радње и мала и средња предузећа, као и обука и преквалификација незапослених, којих тренутно има 692 хиљаде.
Циљ најављених мера јесте да се стопа незапослености у наредних пет година преполови. Ако су Пољска и Словачка то успеле за само три године, реалан је оптимизам да би и нама то могло да пође за руком.
– У томе ће нам од велике користи бити гринфилд инвестиције, затим одобравање кредита без хипотеке за почетнике, наставак кредитирања самозапошљавања, усмеравање средстава из Фонда за развој власницима занатских радњи и предузетницима и активне мере запошљавања преко Националне службе за запошљавање – објаснио је Динкић.
Наставак преговора са ЕУ охрабриће стране инвеститоре па би и то требало да буде моторна снага привредног раста, што је основа за смањење незапослености. Планира се да ће од 2008. године прилив страних инвестиција у Србију годишње бити од три до пет милијарди долара. Додуше, сада Србија има веома незавидно место када је у питању незапосленост – чак и ако се не рачуна стопа незапослености од 43 одсто на Космету – и од нас су у Европи горе само Македонија, Босна и Херцеговина и Црна Гора. Хронична незапосленост у земљама западног Балкана угрожава стабилност и сам циљ уласка у чланство Европске уније. Постојање функционалне тржишне економије један је од предуслова за пријем, а незапосленост од 40 одсто у БиХ или 35 процената у Македонији показују да овај услов још није испуњен.
Али, преструктурисањем привредe и законским мерама међу којима се највише наде полаже у запошљавање на основу привремених уговора, може пресудно да се утиче на смањење стопе незапослености међу младима и женама, јер ове групе показују израженију тенденцију да пристају на привремене послове. И раст броја нових фирми има утицаја на отварање нових радних места. Стручњаци Програма УН за развој сматрају да је регион западног Балкана на добром путу да већ од 2020. године буде чак имиграционо подручје за раднике из неких делова Европе и Азије.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
