Боловања све ређа и краћа

У првих пола године, због компликација на почетку трудноће на боловању је било 10.693 жена, што је 28,30 одсто у укупном билансу свих разлога за боловања. На другом месту је боловање због контроле трудноће са високим ризиком (4,77 одсто), а због болова у леђима на боловању дужем од 30 дана, било је 1.518 осигураника (4,02 одсто).

Ово су, према подацима Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), три најчешћа узрока боловања дужих од 30 дана, које онда плаћа РФЗО. Од када је почетком ове године уведен Правилник о боловањима, односно о медицинско-доктринарним стандардима о привременој спречености рада, просечно време боловања у Србији је скраћено са 44 на 38 дана. У односу на прошлу годину, према подацима од јануара до јула, боловало је 6.961 мање осигураника, а издвајања смањена за пола милијарде динара.

– Због економске кризе мање је запослених, па су се самим тим и боловања дужа од 30 дана смањила. Такође, подсећам, да боловање до 30 дана плаћа послодавац. Правилник о привременој спречености за рад је заправо изједначио дужину боловања како би важила иста правила, без обзира на то да ли су осигураници из Београда или неког малог места – казала је за „Политику” Сања Миросављевић, пи-ар РФЗО.

Статистику о краћим боловањима које плаћа послодавац нико не води, па се тај број не зна, али лекари у домовима здравља готово листом тврде да су неупоредиво чешће у ситуацију да озбиљно болесне пацијенте убеђују да одсуствују са посла, него што се сусрећу са неоправданим боловањима. Одсуства са посла због болести, која трају до 30 дана у надлежности су изабраних лекара, односно то је остављено њиховој стручности и савести. Међутим, ни они не смеју да буду „лаке руке” при писању боловања, јер им се, између осталог, и број отворених боловања рачуна у радни учинак који одређује плату.

Шеф службе опште медицине у београдском Дому здравља „Вождовац” др Татјана Трифуновић каже за „Политику” да у правилник погледа тек повремено, јер сви лекари углавном знају колико трају прехладе, упале плућа или бронхитис, као и неке озбиљније болести.

– За прехладу дајем од седам до десет дана боловања, али и то зависи од пацијента. На пример, болести синуса су јако тешке за лечење: код некога болест потраје и по 20 дана и то дуже лечите него упалу плућа, али све то је врло индивидуално. Правилник је ту неопходан тек код дужих боловања – каже докторка Труфуновић и додаје да има пацијената, који неће да узму боловање и кад им је потребно, јер је страх од незапослености и губитка посла велики.

На боловање не одлазе запослени код приватника, али ни мајке са малом децом, продавачице у великим трговинским ланцима или банкарски службеници, јер им после повратка са боловања, како признају лекарима, следи казна у виду премештаја у објекат или филијалу на периферији. 

Др Богољуб Перуничић, помоћник директора Института за медицину рада, чији су стручњаци учествовали у изради поменутог правилника, каже за „Политику” да он садржи више оквирне препоруке него строго обавезујућа правила.

– Ипак је индивидуалан приступ сваком пацијенту најважнији, а ми смо дали препоруке које у великој већини задовољавају потребе осигураника и истовремено штити здравље, али и рад, јер болестан човек не може да ради квалитетно – наводи др Перуничић.

По његовим речима, у време сезоне инфекција и прехлада, боловање служи и да се подигне и одржава имунитет.

– Боловање служи да би човек са мање напора и брже превазишао инфекцију која и са лекаром и без лекара траје седам дана, да одмори и спречи појаву компликације, које је неминовна када имунитет ослаби – каже др Перуничић.