Срби су крстоносан народ

"Није први пут да српски народ у целини, а не само на Косову и Метохији, доживљава и преживљава праву голготу. Управо тиме смо вековима уверавани да смо на правом путу, путу господа Исуса Христа, који је први и за све нас изнео свој крст на Голготу. Од када су поверовали у господа Христа и крстили се у име његово, они се од крста његовог не одвајају, и данас су, посебно на Косову и Метохији, распети на крсту страдања. Ипак, у свим тим невољама и страдањима, Срби су увек и свуда дочекивали и у духовној радости прослављали највећи хришћански празник Васкрсење Христово", каже у интервјуу за "Политику" епископ рашко-призренски Артемије (Радосављевић) поводом највећег хришћанског празника Васкрса.

– Чињеница да је Христос васкрсао осмишљава сва наша страдања која подносимо Њега ради, јер нам сведочи да после Великог петка (страдања) следује Васкрсење. С том вером Срби на Косову и Метохији и ове године дочекују Васкрс с неумањеном духовном радошћу, али и с ојачаном надом да ће свеправедни Бог учинити и крај нашим патњама које већ осам година доживљавамо и подносимо на Косову и Метохији. Када ће то бити, само је Господу познато, а ми се надамо, молимо се и радимо на томе да буде што пре.

• У протеклих годину дана посетили сте САД, Велику Британију, Немачку, Русију, Брисел где сте говорили против независности Космета. Као да се још не виде ефекти лобирања, пре свега у Вашингтону, који је најгласнији да се Космет отцепи од Србије?

– Ваше питање крије у себи дозу песимизма. Ви не видите "ефекте лобирања". Али ми, који смо у протеклих годину дана много путовали и много радили на одбрани Косова и Метохији, то и те како видимо и сагледавамо. Чињеница да је временска блокада пробијена (планирано је било да до краја 2006. статус буде одређен) велики је успех коме је знатно допринело и лобирање у Вашингтону. Вашингтон је и даље "најгласнији" у залагању да се Космет отцепи од Србије, али у Вашингтону нема само један глас. Многи утицајни и умни људи у Конгресу и Сенату САД и те како разумеју ситуацију на Косову и Метохији и залажу се за поштовање међународног права, Резолуције 1244, дакле за останак Косова и Метохије у саставу Србије. Једино Стејт департмент остаје и даље чувар тврде линије по питању одвајања Косова и Метохије од Србије. А и сам развој догађаја у последње време показује да и Европска унија није више монолитна. Дакле, нада постоји.

• После неуспеха Ахтисаријевог плана наша држава се залаже за нове преговоре. Да ли ће до њих доћи или ће нас претећи унилатерално признање Косова од САД и неких земаља ЕУ?

– Сматрамо да се преговори морају наставити, али с другим посредником и на другим принципима. Неопходан услов за наставак преговора који би довели до позитивних резултата, до компромисног решења прихватљивог за обе стране, јесте да међународна заједница отворено поручи лидерима косовских Албанаца да независност Косова није једина опција. Тада би и они у преговорима били спремнији на компромис. Што се тиче опасности да САД и неке земље ЕУ крену путем унилатералног признавања независности Косова, она реално постоји. Они, заиста могу радити шта год желе, али нека то ураде без нас. Ми морамо остати и истрајати у нашем ставу да Србија и српски народ никада неће прихватити одвајање Косова и Метохије од Србије, под било каквим називом.

• Ако премијер или председник Косова буду желели да дођу у Грачаницу и честитају Вам Васкрс, да ли ћете их примити или ћете и овога пута поручити да ће то бити могуће тек када се вратите у епархијско седиште у Призрену одакле сте прогнани?

– Наш став се није променио, јер се и наш положај није изменио од прошле године. Ми смо и даље прогнани, као и наши верници.

• Како се ове дипломатске игре око статуса Космета одражавају на духовни живот у манастирима, има ли страха због последица наметања решења о статусу?

– У манастирима, без обзира на неповољне спољашње околности, живот монаха и монахиња тече на уобичајени начин. Нема страха, нема панике. Ми смо предани вољи Божјој, живимо свој монашки живот у пуноћи.

• Како објашњавате парадокс да се упркос тешком и неизвесном животу број монаха и монахиња у Рашко-призренској епархији увећава више него у осталим деловима СПЦ?

– Сила се Божја у немоћи показује. То је ствар промисла и милости Божје. То је велико охрабрење за цео наш народ. Тако је било кроз векове. Црква је за српски народ увек била мајка која га никада није напуштала.

• Незадовољни обновом цркава и манастира на Космету недавно сте поручили да је реч "о трошењу новца и политичком маркетингу Албанаца". Мешовита комисија за спровођење обнове обавештава о озбиљним радовима на оштећеним храмовима у Призрену, Пећи, Ђаковици, Вучитрну... Да ли Ви не верујете извештају ове комисије или сматрате да је то што је урађено недовољно?

– Није питање шта је урађено, већ како је урађено (методи, принципи) и ко је урадио. Наш став по тим питањима је познат од самог почетка. Не сматрамо потребним да га детаљније анализирамо. Но, упоредо са "обновом" преко Комисије, Епархија рашко-призренска ради на обнови својих светиња, али на један други начин, као свој на своме (Архангели код Призрена, Девич, Зочиште, Осојане...).

• Докле се стигло с преговорима о повратку дела моштију светог краља Милутина у манастир Бањску?

– У овим временима страдања нашег народа на Косову и Метохији, вест о повратку светог краља Милутина у своју задужбину – манастир Бањску примљена је са великом радошћу као израз посебне милости Божје. То је ојачало наду у народу да Косово и Метохија неће бити изгубљени за Србију и српски народ, као и да ће наш народ одолети и опстати на својим светим косовскометохијским просторима. Тачан датум тог свечаног догађаја још није утаначен, али се надамо да ће то бити током лета.

• Покренуто је питање повратка кипа пресвете Богородице из манастира Соколица у Бањску где се некада налазио. Игуманија Соколице мати Макарија је против тога, какав је Ваш став?

– Вест о повратку дела моштију светог краља Милутина у своју задужбину, оживела је идеју и покренула многе активности ради потпуне обнове манастира Бањске. Манастир Бањска је још давне 1925. године од државне комисије оцењен као "најзначајнија, без сумње, српска црквена грађевина средњег века". Говорећи у свом извештају о лепоти камене пластике са бањске цркве "расуте свуда и претрпане гомилама рушевина", чланови кмисије предвиђају да би се сав тај материјал могао лако прикупити "и повратити на првобитно место, где ће се употребити за рестаурисање ове грађевине".

Следећи ту оцену и подстицај наших виђених предака, сада, у јеку обнове манастира Бањске, родила се идеја и о повраћају кипа пресвете Богородице из манастира Соколице у манастир Бањску "на место где се некада налазио". Став мати Макарије која је против тога, познат је широј јавности. Али када током обнове бањске цркве дође време да се о повраћају кипа одлучује, онда ће надлежни казати своју реч која ће се и испоштовати. За сада је прерано и, пре свега, непотребно око тога дизати прашину и подизати температуру у народу.