Памтићу у 2012. години: Милован Витезовић, књижевник

Писац Милован Витезовић пише песме, есеје, афоризме, романе, филмска и ТВ сценарија. Објавио је око 50 књига у 200 издања, аутор је многих ТВ драма и серија, био је дугогодишњи уредник Уметничко-забавног програма ТВ Београд.

Аутор је романа „Лајање на звезде” и сценарија за истоимени филм, а ове године према његовом предлогу снимљен је гледани филм „Шешир професора Косте Вујића”.

Ево по чему ће Милан Витезовић памтити годину за нама:

Догађај године

Изложба академика Петра Омчикуса – У Галерији САНУ суочио нас је са нашим јавним лицима. Дао је боју свим насликаним карактерима.

Промашај године

За њих је мало цело једно издање „Политике”.

Домаћа личност године

Писац кога не помињем, да се не би уобразио, и Александар Берчек, јер кад он нешто у једној години одигра, то је без премца. Он не може више да се уобрази пошто се уображен и родио.

Страна личност године

Петер Хандке – За сва српска признања у овој години и више од 100 гласова за избор у САНУ.

Песма године

Опредељујем се само за написану песму „Византија” Петра Пајића. У песми не треба откривати шта је писац хтео да каже, а Пајић је рекао више од тога.

Роман или књига године

Препустићу романе „Ниновом” жирију. За мене су књиге године „Стара Србија” Славенка Терзића и монографије о Иву Андрићу – Јована Делића и Радована Поповића. Ту је још непримећена књига векова „Свети Сава у руском царском летопису” – изабране српске стране из 18.000 страна уникатне и величанствене књиге „Летописни лицевој свод”, рађене за првог руског цара Ивана Четвртог, која се у књижној историји зове „Цар књига”. О њој ће бити више речи у 2013, кад почну промоције.

Позоришна представа године

Нушићево „Сумњиво лице” у режији Јагоша Марковића – зато што је од свих представа најкарактеристичније српска, и у духу је 2012. године.

Филм године

Вујића”, јер је у Србију унео највише ведрине. Међутим, као професор бићу још пристраснији, и определићу се за „Вир” мог некадашњег студента драматургије и режије Бојана Вука Косовчевића, који је са овим сценаријем и дипломирао.

Шта ће обележити 2013?

Она је 200. годишњица Његошевог рођења, да га парафразирам: „Што год дође, ја сам му наредан!” То препоручујем свима, јер ће тај став 2013. учинити мање болном.