Мадагаскар - осми континент

Ниједна земља на свету није доживела такву бесплатну глобалну рекламу као што се то десило Мадагаскару после култног цртаног филма под истим називом. Знатижељници из света су навалили да виде тај непојмљиви резерват ретких животиња, да осете чари тог на платну представљеног магичног острва.
Туристички приход ове сиромашне земље је зато повећан више десетина пута.
Али и даље је на овом острву главни проблем транспорт, лоши путеви, недостатак возног реда. Истина је да је ово, по величини четврто острво на свету - мање је само од Гренланда, Нове Гвинеје и Борнеа, један од највећих светских природних резервата.

На овом огромном копну (готово 600 хиљада квадратних километара) у Индијском океану постоји више од 200 хиљада биљних и животињских врста, каквих често нема ни сличних у другим деловима света. Зато неки еколози говоре о Мадагаскару као о "осмом континенту".

Симбол и знак препознавања ове земље је чудновато дрво које расте наопако, као да му уместо крошње расте корен који се бујно грана увис. То је баобаб, који је, уз лемура, постао симбол Мадагаскара. Баобаб је врло важан за живот локалног становништва - његови листови и плодови могу да се кувају и једу, а служе за израду папира и тканине. Тамо живе они симпатични лемури (врста мајмуна са дугим репом и широким очима) с којима се деца радо играју и који су тако рећи домаће животиње. Ту су и камелеони, они гуштери који могу да створе хиљаде нијанси.

На Мадагаскару може свашта да се види: кристалне стене, фасцинантне клисуре и водопади, бројна вулканска узвишења, коралне обале и непрекидни низ лагуна.

Становништво Мадагаскара је занимљива мешавина Азијата и Африканаца. На истоку живе потомци Азијата косих очију и необично тамног тена, док су запад острва населили Африканци. Становништво овде живи прилично изоловано и сваки додир са странцима у њима изазива знатижељу и чуђење. Људи по раштрканим селима баве се земљорадњом и гајењем живине и стоке. Од стоке највише узгајају зебу, мадагаскарско говедо које је познато по специфичној грби на леђима а добро подноси велике врућине и отпорно је на болести које нападају другу стоку.

Према броју зебуа мери се колико је ко богат у селу, а тамошњи мушкарци спремни су да замене неколико зебуа за лепу жену. Пастири подсећају на ратнике јер увек носе дугачка копља којима могу да убију дивљу животињу ако случајно нападне говедо. Пошто су дани јако врући, сељаци јутра проводе радећи, а након тога сакрију се у хладовину или у неку сеоску колибу из које се надалеко шири смех и задиркивање. Реч је о веселом народу!

Највише посетилаца долази из Француске, што је и логично с обзиром на то да је Мадагаскар био француска колонија; следе Италијани, Швајцарци и остали. Због ниске цене смештаја, туристи просечно остају на острву по 20 дана. Да ова грана привреде креће великим корацима, показују и најновије инвестиције у хотеле. Један од првих таквих комплекса је Андрада. То је заправо интернационално туристичко насеље на северу острва, под именом Носи Бе, на плажи Андрана. Тек планирају да граде таква насеља и да полако, у броју посета и туристичкој понуди, пристижу суседна острва Сејшеле и Маурицијус до којих одавде може и чамцима да се стигне.