Незнање, неразумевање, подвала и неистина

Јован Б. Душанић (у даљем тексту ЈБД), који се потписује као „редовни професор универзитета” (никада нисам успео да сазнам чега је професор и ког то универзитета), реагујући на мој текст „Трилогија о привредном расту: продуктивност”, показао је управо оне ствари које наводим у наслову. Идемо редом.

1. Незнање: као аргумент против приватизације ЈБД наводи да „данас постоји огромна дисперзија власништва… те да је дошло до раздвајања власништва и управљања”. А због чега је то аргумент против приватизације?

Теорија корпоративног управљањa је још одавно показала да се приватни власници и држава понашају на суштински различит начин, будући да су изложени различитим подстицајима, па раздвајање власништва и управљања само по себи ту не игра никакву улогу. Узгред, у државним предузећима управљање често није раздвојено од власништва – једино тако је Кркобабић-син могао да постане генерални директор ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”.

2. Неразумевање: ЈБД сматра да је за друштво добра „мала оптерећеност запослених” у корпорацијама, па онда поносито износи податке о оптерећености запослених у телекомуникационим компанијама мерено бројем корисника по запосленом.

Проблем је једино у томе што за економисту-професионалца ово што ЈБД назива оптерећеношћу запослених представља продуктивност рада, а разлике у богатству народа исказном у дохотку per capita зависе управо од разлика у продуктивности рада.

Што је виша продуктивност рада („оптерећеност запослених”, што би дилетантски рекао ЈБД), то боље – друштво је богатије. Иначе би се најбоље живело у земљама најниже „оптерећености запослених”, попут Нигера, Малија, Буркине Фасо итд. Не сећам се да сам се икада, чак ни испитујући студенте друге године Правног факултета, суочио са оваквим неразумевањем материје.

3. Подвала: као аргумент против приватизације Телекома ЈБД наводи да су „код фиксне телефоније цене локалних импулса од четири до десет пута више у региону него у Србији”. Не залазећи у тачност овог налаза, у условима у којима локални телефонски разговори представљају само једну од интегрисаних услуга, односно једну услугу из корпе услуга које нуде телекомуникационе компаније, и у условима у којима се не контролише квалитет тих услуга, поређење цена не даје много информација о томе шта се заиста догађа на тржишту телекомуникација.

Пре ће бити да то показује колико је регулатор пристрастан у корист оног дела становништва коме су локални телефонски позиви основна услуга коју користе. А то не представља никакав аргумент против приватизације Телекома, него чисту подвалу.

Неистина: ЈБД наводи да стране банке „остварују много веће профите – које углавном неопорезоване износе из Србије”. У случају једне банке у чије пословање имам добар увид, члан сам Управног одбора UniCredit Bank Srbija, знам да је порез на профит увек био плаћен и исказан у билансима успеха које сам својим потписом одобравао.

Но, то није изузетак. Будући да су такозване стране банке домаћа правна лица, све оне имају обавезу да плаћају порез на добит (профит), а то значи да ЈБД имплицира да оне крше закон, а да им у томе, не радећи свој посао, услед дослуха или некомпетентности, помажу надлежни регулатор (НБС) и Пореска управа.

Па шта ради тај Вучић? Што их није све похапсио? Вероватно из једног разлога: наведена дилетантска тврдња ЈБД-а је најобичнија неистина.

Q.E.D – наслов је доказан.

*Председник ЦЛДС-a, професор правног факултета БУ