Морамо да мењамо начин рада

Тренери Евролиге нису имали ни најмању дилему ко је међу њима најбољи ове године. Свој глас су дали Душану Ивковићу (69) који је пролетос с Олимпијакосом, тимом отписаним уочи сезоне, направио редак подвиг, савладавши (62:61) у финалу фаворита ЦСКА поготком у последњој секунди, иако је 12 минута пре краја губио с 19 поена разлике (34:53).

Кад је наша репрезентација у питању, коју Ивковић води као селектор, ту је сасвим другачија слика. Уз никад више муке пробили смо се на Европско првенство у Словенији 2013, стрепили смо до самог краја иако смо играли против оних који нам некад нису били ни до колена. У разговору с Ивковићем хтели смо да видимо, пре свега, како гледа на ову годину и шта очекује од наредне.

Питамо га на почетку ко је најбољи европски играч у 2012. години?

Кад је олимпијска година, обично се на олимпијади тражи јунак. Шпанија је стигла до финала с не тако доминантном игром као што смо очекивали, док смо на европском нивоу имали фајнал-фор Евролиге. Неко ће можда да ми замери на пристрасности, али ипак гласам за играча Олимпијакоса Василиса Спанулиса који је, како су то крстили италијански медији – предводио нови тренд и нови талас младих домаћих играча.

Већина стручњака и навијача нема дилему да је Олимпијакос европски тим године. По цену да будете субјективни, ко је по вама најбоља европска екипа у 2012?

Ја ћу се сложити с њима без страха да то изгледа субјективно. Кад је кренула Евролига, Олимпијакос је био суочен с огромним проблемима. Тада сам рекао незадовољним власницима који су га напуштали да разумем да је ситуација таква да мора да се смањује буџет и нагласио им да је најмањи проблем мој важећи уговор. Онда ме је једна група људи замолила да наговестим играчима да ћу да се солидаришем с њима, међутим, играчи су упорно тражили нека права која ја нисам. И из такве позиције, где је циљ био да се прође група, урадило се нешто ново, изненађујуће, поготово кад знамо да данас немамо тако доминантну екипу какав је у прошлој сезони био ЦСКА… Финална утакмица у Истанбулу је била можда необична, али ако смо изванредну Сијену избацили у плеј-офу иако је имала предност домаћег терена, у полуфиналу Барселону и у финалу на онакав начин ЦСКА, онда би без икакве пристрасности тим године требало да буде Олимпијакос.

Да ли је то ваш највећи подвиг у каријери у којој сте, поред осталог, уписани као једини тренер који је освајао све евро-купове?

Увек се сматрало да играчи сазревају у 24-25. години, а тај тим Олимпијакоса је имао неколико млађих играча и огромне проблеме у организацији клуба. Зато је ово вероватно мој највећи подвиг у каријери. Али, најдражи успеси остају с репрезентацијом.

Ко је по вама тренер године у Европи?

Увек навијам за неко млађе име, за тренера који нуди нешто ново. Симоне Пјаниђани је изузетно добро радио у италијанској репрезентацији и Сијени, али је покварио утисак с великим осцилацијама у Турској. Тренер који је изградио име ван своје земље, Фотис Кацикарис, кроз Шпанију и Билбао постао је селектор Русије што је велико признање. Онда бих ипак њему дао глас, јер пратим га дуго, пошто је био мој сарадник у Грчкој.

Какви су утисци из репрезентације?

Утисци не могу да буду неповољнији. Изузетно слабо смо играли. Имали смо страховито много проблема, пре свега с повредама. То није реална слика наше репрезентације. У извештају КСС навео сам да је могуће да је један од великих проблема била мотивација, јер играчи су уложили изузетно много труда да би стигли до олимпијаде а онда су у њено време морали да играју квалификације. А већ смо били дефинисали: Да, неодлазак на олимпијаду је био неуспех! Али, да смо са свим тим проблемима, који летос нису могли да се избегну, играли на олимпијади, то би онда био потпуни дебакл, јер такав тим не би могао да игра равноправно ни са ким у Лондону. Можда је то једна повољна околност, да сагледамо све своје слабости, и да тим из тих проблема изађе јачи већ на Европском првенству у Словенији 2013.

Очекивања од 2013?

Ја сам увек оптимиста. Сада смо у фази праћења наших играча и не можемо да кажемо да је ту сјајна ситуација. Ја сам, рецимо, изузетно навијао да Партизан прође у Топ 16 Евролиге и да ти млади играчи добију још једну надградњу, ново искуство у 14 драгоцених утакмица. Иначе, сви наши репрезентативци врло мало играју и имамо мало носиоца игре не само у овој сезони, већ у претходних неколико. То је наше чињенично стање. Сад не могу да кажем да би за нас била велика ствар да прођемо у другу рунду Европског првенства зато што смо били у последњем шеширу. За нас би велики успех био да се пласирамо на Светско првенство у Шпанији 2014.

Каква је перспектива српске кошарке?

Да бих одговорио на то питање, потребне су врло детаљне анализе. Очигледно је да је садашњи систем рада у нашој кошарци превазиђен, да морамо да понудимо нешто ново, јер од последње златне генерације Дивца, Ђорђевића, Даниловића, Бодироге и осталих, немамо доминантне играче. Сигурно да таленат и генетски потенцијал нису могли да нестану преко ноћи. Треба да одлучимо какве играче желимо да стварамо, како се стиже до резултата у савременој кошарци. Па тако и да видимо да ли нам требају типски играчи, који могу да играју само на једној позицији, или они који могу успешно да играју на више позиција. Јасно је да превагу доносе „ол раунд” играчи.

Није тајна да је после онаквог подвига с Олимпијакосом у Београд стигла делегација Ефеса с изузетном понудом. Зашто вас нема у клупској кошарци?

Осећам се добро. Нећу да помињем клубове и не дозвољавам људима око мене да њихова имена износе у јавност, да се лицитира, али могу да кажем да никада нисам био у повољнијој преговарачкој позицији, никада није било толико понуда као на крају прошле сезоне. Срећан сам што могу да бирам шта ћу да радим, шта је потребно мени и мојој породици, мојој земљи. Пошто сам знао да ме чекају квалификације с репрезентацијом, било ми је јасно да не могу да преузмем ниједан озбиљан посао, да наступим одговорно 20. септембра. Јер зна се колико треба времена за селектирање и све остало што се ради уочи сезоне. Сада уопште не размишљам о клубовима. Не кријем да је било неких позива за помоћ у оној новембарској фази када су неки тренери смењивани, али сигурно је да се у овој сезони нећу прихватити клупског посла.

Александар Милетић