Да ли платформа омета евроинтеграције Србије

Страсти око платформе за Косово и Метохију се и даље не смирују. Не само што је већ претрпела битне измене него и тако промењена изазива опречене реакције – од тога да ли је или није у складу са Уставом, да ли успорава или не успорава европске интеграције Србије…

Шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић рекао је јуче да би било опасно да Београд прекине дијалог са Приштином, јер у том случају више не би постојали начини да се реше конкретни проблеми, а европске интеграције Србије биле би заустављене. То је, како је оценио, врло лоша вест по стандард грађана.

Он је, како преноси Танјуг, оценио да је „крајње време да се државни врх уозбиљи и да се међусобно договоре”. Према његовим речима, грађанима ова власт показује да заиста има две или три различите политике према Косову и Метохији и самим тим и према европским интеграцијама. „Опасна је ствар да председник говори једно, а премијер друго”, указао је Стефановић.

Посланик Либерално-демократске партије Зоран Остојић каже да је „замрзавање конфликта, а тиме и европске будућности Србије” жеља оних који су написали платформу о Косову, што је за његову странку потпуно неприхватљиво. Он је подсетио да је ЛДП поздравио то што је дијалог подигнут са техничког на високополитички ниво, али је указао да је за њих неприхватљива свака политика о Косову чији је циљ одржавање замрзнутог конфликта. „Платформа је жеља писаца да конфликт остане замрзнут, а онда би се замрзла и европска будућност Србије”, рекао је он.

Аналитичари сматрају да платформа није антиевропска, али да би могла да угрози евроинтеграције Србије.

„Не бих рекао да је антиевропска. Она је у себи сабрала низ примера из земаља Европске уније. Видим примере положаја Немаца у Белгији, Тирол, Оландска острва, Каталонија. У неким деловима она свакако не поклапа се са ставом водећих и утицајних земаља ЕУ када је у питању независност Косова и потенцијално би могла успорити па и угрозити наш процес европских интеграција”, мишљења је Огњен Прибићевић, из Института друштвених наука. Он додаје да је очигледно да се у платформи јасно ставља до знања да је Косово у Србији, а највећи број земаља ЕУ је признао његову независност.

Уз опаску да су и уз напредак техничког дијалога европске интеграције ишле прилично споро, аналитичар Дејан Вук Станковић, каже да ће са платформом која у великој мери редефинише досадашњу позицију Србије поводом питања Косова, европске интеграције вероватно бити у другом плану политичкој елити. Наравно, уколико се одлучи за овакву платформу као основу за разговоре са Албанцима.

„Албанци су одбацили наставак разговора са оваквом платформом, а сумњам да би прихватила и ЕУ. Овде је јасно да ЕУ није приоритет. Платформа у неку руку може да буде политичка основа да се преформулишу приоритети у државној политици који би били засновани на Уставу и ставовима који из њега произилазе”, каже Станковић.

Ј. Церовина