Косметска знамења

Дао им је прст, тражили су руку. Дао им је и руку, узели су му сат. Симболика или не, тек што се Џорџа Буша тиче, за питање коначног статуса Косова и Метохије, истекло је време. Независност и тачка. Шта је један "тајмекс" спрам толике љубави?! Добро да нису из публике полетеле к њему плишане меде и женски веш.

Осокољене тиранским изјавама "шокун" Буша, приштинске власти су брже боље расписале конкурс за израду заставе, грба и химне будуће "републике", који би према пропозицијама требало да осликавају мултиетничност Космета. Ето контoрверзе још на самом старту.

Наиме, јесте уметност чудновата, али није свемогућа. Потребно јој је некакво реално извориште инспирације, што значи да реализам, као правац, а приори отпада. Романтизам, ни у траговима. Можда би се у надреализму нашло нешто "мултиетничности", али би таква знамења личила на Пикaсова и Далијева магновења...

Међутим, до решења се ипак може доћи. Што се заставе тиче, идеално би било да буде зифт црна са две или три беле тачкице на себи, које би се виделе тек пошто се човек добро загледа у њу. Баш онако као да по Космету трага за неалбанским живљем које живи у слободи... Сведено, једноставно и речито.

На грбу би, наравно, требао да буде црни, двоглави орао који у једној канџи гужва шајкачу, а у другој стиска мотку. Касније би се референдумом народ изјаснио од којег дрвета би мотка требало да је. Тачније, који материјал најсликовитије симболизује ондашњу демократичност и стање људских права. О том потом...

Ваљало би још на грб, негде у позадини, уметнути војне транспортере, самоходне хаубице и калеме бодљикаве жице, као аутентичне пољопривредне мотиве. Ипак их је по њивама више него орача ил` жетелаца, у сваком случају.

На крају, питање химне. Двојезична наравно. Стихови би били на албанском језику, али би се на српском певало оно: "ла, ла, ла...", између строфа. Изводио би је мешовити хор, састављен од Албанаца. Мешовитост не мора обавезно да значи и разнородност. Све је то ствар семантике.

И ето, мало помало, проблем косметских знамења се лако да решити.

Да заиста нема уочљиве "мултиетичности", не би прекјуче, усред Приштине, осамнаестогодишњи Албанац зверски претукао седамдесетпетогодишњу Вукосаву Ивановић.

Још колико ће пута, ,,сироти" Албанци, морати да из "резерви" потежу по неког Србина и да га млате, не би ли неверне Томе схватиле да на Космету још има неалбанаца?!