Милица Мандић и ватерполисти

Шездесета, мање-више јубиларна „Политикина” ранг-листа наших најуспешнијих спортиста Србије у знаку је највећег и најпрестижнијег спортског такмичења – олимпијских игара.

Тако је било од 1953. када је „Политика” приви пут прогласила најуспешније спортисте (био је то први избор у тадашњој Југославији), тако је било до ове године, а тако ће несумњиво бити и убудуће. Ни једно такмичење не може се мерити са Олимпијским играма, ни један успех са оним оствареним на олимпијској сцени. То истичу сами спортисти, тренери, спортски функционери и државници...

Новинари „Политике” свој избор 1964. проширили су и на спортске екипе – националне селекције и клубове и данас ове листе најуспешнијих дају увид у развој снагу појединих спортова у оквиру југословенског и српског спорта у другој половини 20. века и на почетку 21. века.

Са развојем нашег и светског спорта и порастом нових такмичења мењали су се и наши критеријуми избора најуспешнијих спортиста и екипе у сениорској конкуренцији, али увек се водило рачуна о рангу сваког такмичења, снази сваког спорта и конкуренцији која у њему влада. Због тога два пута нисмо прогласили најуспешније екипе, а једном ни најуспешнијег спортисту. Биле су то године санкција током којих су малобројни могли да учествују на међународним на такмичењима. Новинари спортске редакције „Политике” поштовали су фер-плеј...

***************************************

Прошле године на „Политикиној” ранг листи најуспешнијих спортиста први пут нашао се представник теквондоа – 19-годишња Милица Мандић сребром са светског првенства изборила је 10. место, али и тада мало ко је веровао да ће она и теквондо бити „хит” у олимпијској години.

Теквондоисти су, међутим, изборили три норме за деби на олимпијским играма иако су Мандићева, Гладовићева и Фејзић били просечно стари једва 19 година, а на Играма у Лондону Милица Мандић је за редом рушила олимпијску, европску и светску шампионку и освојила злато у тешкој категорији (изнад 67 кг), категорији у којој су спојене три тежинске категорије са европских и светских првенстава. Конкуренција није могла бити јача, али ученица Драгана Јовића одржала је обећање и освојила злато...

У Лондону бриљирали су и стрелци. Ивана Максимовић је освојила сребрну медаљу, било је то – подсетимо – 100. одличје за наш спорт, а Андрија Златић је освојио бронзу, а Мандићеву и њих на ранг листи раздвојио је прошлогодишњи победник нашег избора Новак Ђоковић, који у Лондону није успео да одбрани злато из Пекинга, али је одбранио прво место на АТП листи у години коју је започео трећим тријумфом у Мелбурну а завршио првом победом на финалу мастерса у Лондону.

На четвртом месту, са европским златом и четвртим местом у Лондону, последњи пут нашао се Милорад Чавић који је завршио дугу и успешну пливачку каријеру, а од представника екипних спортова место на ранг листи појединаца изборили су само Андрија Прлаиновић, најбољи стрелац и члан идеалног тима олимпијског ватерполо турнира и Дарко Станић, најбољи голман Европског првенства у рукомету.

„Краљицу спортова” на ранг листу увели су Емир Бекрић и Асмир Колашинац освајањем сребра и бронзе на Европском првенству, а Колашинац је добио предност јер је имао јачу конкуренцију а на Играма у Лондону освојио је седмо место. Седми у Лондону и европски првак на 200 метара био је и откровење нашег кајака у 2012. Марко Новаковић.

Први пут после много, много година међу најуспешнијим екипама нема ни одбојкашица ни одбојкаша, верујемо само привремено и због стицаја неповољних околности, а најуспешнија екипа – државна репрезентација у кошарци, која је 18 пута проглашена за најуспешнију екипу ни ове године није на ранг листи.

Ватерполисти су, можда више тријумфом на Европском првенству него бронзом на Играма у Лондону, 12. пут изборили почасно место испред женске тениске репрезентације Србије која је остварила историјски успех првим пласманом у финале Купа федерације.

У ватерполо репрезентацији на Европском првенству и Олимпијским играма играли су под вођством Дејана Удовичића Слободан Соро, Алекса Шапоњић, Живко Гоцић, Вања Удовичић, Душан Мандић, Душко Пијетловић, Слободан Никић, Милан Алексић, Никола Рађен, Филип Филиповић, Андрија Прлаиновић, Стефан Митровић, Гојко Пијетловић, Бранислав Митровић и Милош Ћук, а друго место на незваничном екипном првенству света за тенисерке избориле су Јелена Јанковић, Ана Ивановић, Бојана Јовановски и Александра Крунић, које је водио селектор Дејан Вранеш.

Треће место изборила је мушка рукометна репрезентација изборивши сребро на Европском првенству у Београду, а први пут од осамдесетих година прошлог века у истој години на ранг листи заједно са њима нашле су се и рукометашице. Истина, нису освојиле европску медаљу, али стигле су до полуфинала и заузеле четврто место. Остала места на заузимају „екипе” из појединачних спортова, јер ове године није било ни значајнијих клупских успеха на међународној сцени. По два места изборили су стрељаштво – Андреа Арсовић, Драгана Тодоровић и Ивана Максимовић освојиле су ваздушном пушком екипно сребро, а Бобана Величковић,ЗоранаАруновић и ЈаснаШекарић ваздушним пиштољем бронзуна Европском првенству; веслање – европске бронзе освојили су четверац Милош Васић, Радоје Ђерић, Миљан Вуковић, Горан Јагар, и двојац Никола Стојић, Ненад Беђик; кајак – сребро на Европском првенству изборили су у двоседу Душко Станојевић и Дејан Пајића бронзу у четвороседу Миленко Зорић, Ервин Холперт, Александар Алексић и Дејан Терзић.

Припремио Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Најуспешнији у 2012.

ПОЈЕДИНЦИ

1. Милица МАНДИЋ (теквондо)

2. Новак ЂОКОВИЋ (тенис)

3. Ивана МАКСИМОВИЋ (стрељаштво)

4. Андрија ЗЛАТИЋ (стрељаштво)

5. Милорад ЧАВИЋ (пливање)

6. Андрија ПРЛАИНОВИЋ (ватерполо)

7. Дарко СТАНИЋ (рукомет)

8. Асмир КОЛАШИНАЦ (атлетика)

9. Емир БЕКРИЋ (атлетика)

10. Марко НОВАКОВИЋ (кајак)

ЕКИПЕ

1. Ватерполисти

2. Тенисерке

3. Рукометаши

4. Стрељаштво, Ж пушка

5. Двосед (кајак)

6. Стрељаштво, Ж в. пиштољ

7. Рукометашице

8. Четверац (веслање)

9. Четворосед (кајак)

10. Двојац (веслање)Сви најбољи у избору „Политике”

ПОЈЕДИНЦИ

1953. Перица Влашић (веслање)

1954. Долинар, Харангозо (ст.тенис)

1955. Бернард Вукас (фудбал)

1956. Фрањо Михалић (атлетика)

1957. Божидар Комац (ваздухопловство)

1958. Станко Лоргер (атлетика)

1959. Дује Смољановић (куглање)

1960. Радивоје Кораћ (кошарка)

1961. Мирослав Церар (гимнастика)

1962. Мирослав Церар (гимнастика)

1963. Мирослав Церар (гимнастика)

1964. Мирослав Церар (гимнастика)

1965. Бранислав Лончар (стрељаштво)

1966. Вера Николић (атлетика)

1967. Иво Данеу (кошарка)

1968. Ђурђа Бједов (пливање)

1969. Драган Џајић (фудбал)

1970. Десанка Перовић (стрељаштво)

1971. Вера Николић (атлетика)

1972. Мате Парлов (бокс)

1973. Марјан Бенеш (бокс)

1974. Мате Парлов (бокс)

1975. Ненад Стекић (атлетика)

1976. Матија Љубек (кану)

1977. Шабан Сеиди (рвање)

1978. Дражен Далипагић (кошарка)

1979. Миодраг Перуновић (бокс)

1980. Слободан Качар (бокс)

1981. Борут Петрич (пливање)

1982. Бојан Крижај (смучање)

1983. Борут Петрич (пливање)

1984. Шабан Трстена (рвање)

1985. Љубиша Симић (бокс)

1986. Рок Петрович (смучање)

1987. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1988. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1989. Матеја Свет (смучање)

1990. Д. Топић(атл) и Т. Кукоч (кош)

1991. Моника Селеш (тенис)

1992. Моника Селеш (тенис)

1993. без проглашења

1994. Јасна Шекарић (стрељаштво)

1995. Александар Ђорђевић (кошарка)

1996. Александра Ивошев (стрељаштво)

1997. Никола Грбић (одбојка)

1998. Дејан Бодирога (кошарка)

1999. Дејан Бодирога (кошарка)

2000. Владимир Грбић (одбојка)

2001. Владимир Вујасиновић (ватерполо)

2002. Дејан Бодирога (кошарка)

2003. Милорад Чавић (пливање)

2004. Јасна Шекарић (стрељаштво)

2005. Данило Икодиновић (ватерполо)

2006. Оливера Јевтић (атлетика)

2007. Новак Ђоковић (тенис)

2008. Милорад Чавић (пливање)

2009. Милорад Чавић (пливање)

2010. Зорана Аруновић (стрељаштво)

2011. Новак Ђоковић (тенис)

2012. Милица Мандић (теквондо)

ЕКИПЕ

1964. Ватерполисти

1965. Стрелци

1966. Кошаркаши

1967. Кошаркаши

1968. Ватерполисти

1969. Кошаркаши

1970. Кошаркаши

1971. Кошаркаши

1972. Рукометаши

1973. Кошаркаши

1974. Рукометаши

1975. Кошаркаши

1976. Куглаши

1977. Кошаркаши

1978. Кошаркаши

1979. Алпинисти (Еверест '79)

1980. Кошаркаши

1981. Кошаркаши

1982. Љубек, Нишовић (кану)

1983. Шурбек, Калинић (ст. тенис)

1984. Љубек, Нишовић (кану)

1985. КК Цибона

1986. Рукометаши

1987. Ватерполисти

1988. Ватерполисти

1989. Кошаркаши

1990. Кошаркаши

1991. ФК Црвена звезда

1992. КК Партизан

1993. без проглашења

1994. без проглашења

1995. Кошаркаши

1996. Кошаркаши

1997. Кошаркаши

1998. Кошаркаши

1999. Одбојкаши

2000. Одбојкаши

2001. Ватерполисти

2002. Кошаркаши

2003. Ватерполисти

2004. Ватерполисти

2005. Ватерполисти

2006. Ватерполисти

2007. Одбојкашице

2008. Ватерполисти

2009. Ватерполисти

2010. Тенисери

2011. Одбојкашице

2012. Ватерполисти