Ћутање као говорнички адут

Најважнија одлика доброг говора је пауза на правим местима, не само на крају већ и у средини реченице, када треба нешто посебно да се истакне. Управо оно што је при писању затамњено или подвучено, у говору може да се нагласи једино тако што се пре важне целине направи мала драмска пауза, односно – цезура.
Ова пауза између мисаоних склопова данас је прва жртва убрзаног темпа живота: често пажњу оних којима се обраћамо покушавамо да задржимо тако што само мотамо даље, а уместо тачке у реченици (што је у говору пауза), ми подижемо интонацију.
Добар говорник свестан је ове замке и чини управо обрнуто: ћутање је најјачи елемент беседништва.

Наравно да је важно шта, а не само како говоримо: ако садржина није добро интерпретирана, и фантастичан говор може да буде упропашћен.

Друга основна алатка вештих говорника, од Демостена до Дејла Карнегија и савременика јесте разговетан говор, без такозваног реторског шума. Овим називом обједињени су сви вишкови у говору, уздаси, мрмљања и полугласови које испуштамо док мислимо шта рећи следеће, као и популарне а непотребне поштапалице и узречице попут "мислим", "значи", "овај" и слично.

Добар рецепт је да, уместо да попуњавамо паузу у мислима речима и гласовним склоповима који нису неопходни, једноставно пустимо да – тишина говори. То значи да сваки пут када нам дође да вежемо речи или реченице неким везником који се не да написати (најчешће је то онај полугласник из руског и старословенског језика, оно чувено "дебело јер" које је Вук Караџић избацио из нове азбуке), треба да прогутамо тај глас, паузу пустимо да буде пауза, а оно што изговарамо нека буде део концепта и контекста.

Концепт је трећа важна ствар код доброг говора: редослед аргумената треба да је такав да најјачи ставите на почетак, па средње јак у средину, а други најјачи за крај.

Никада не треба концепт написати цео, јер ћемо му онда робовати, већ само у главним цртама.

Основно правило за почетак гласи: шчепај слушаоца на почетку! Ко на самом старту расеје пажњу публике на неважне ствари, додворавање, фигуре скромности или реченице попут "надовезаћу се на претходника", као и на класичне уводе типа "данас ћу вам говорити о томе и томе", тај је изгубио.

Од свега набројаног ништа се не чини тешко, а, с друге стране, врсних говорника никада доста. Зато су тренинзи (што је интерактиван вид кратког курса, предавање у коме и публика учествује) све популарнији и код нас.

Ова златна правила јавног говора недавно је чувени професор Сима Аврамовић представио и директорима великих кућа, члановима Српске асоцијације менаџера (САМ). Али, јавни говор је само једна од вештина коју српски менаџери морају да савладају. Поред усавршавања, САМ ради и на истраживању које треба да разјасни какво је корпоративно управљање и статус менаџера.

– Наша мисија је да унапредимо и промовишемо професију менаџера у Србији, уз артикулисан утицај на доносиоце одлука у домену јавне политике у правцу ефикасног успостављања и усавршавања услова за пословање приватног сектора у Србији, у складу са стандардима ЕУ и ОЕЦД-а – каже Ана Бован, извршна потпредседница Српске асоцијације менаџера. – Оно на чему САМ сада ради јесте критеријум за оцену рада менаџера. То није само профитна стопа, нити они раде само ренесансне дужности; менаџери и управљају људима и реорганизују време, морају да буду и лидери и помало психолози, поред тога и маме и тате, и синдикални сарадници. И при том морају да евалуирају свој рад, неко одозго мора њихов, они морају оних испод себе… 

-----------------------------------------------------------

Најважнија цезура

Говор са наглашеним паузама, разговетан и без поштапалица, са јасним концептом и добрим почетком, задржава пажњу слушалаца.