Јеси ли се заљубишка

Код њих је све нормално, све оно што би иначе било незамисливо у другом, трећем или петом разреду основне школе: да се држиш за руке са симпатијом а да те не задиркује читав разред, да играш уз сентише читаво вече па још и да победиш и добијеш награду, да онај ко ти се свиђа разговара са тобом без стида и страха од загонетних погледа и вртења главом родитеља или смејуљења најбољих другарица и другова... а све то на специјални, твој дан – рођендан, када си у центру пажње свих који су дошли да ти честитају.
За то ће се већ побринути, на неки само њима знан начин, Дуле и Драган, аниматори на твом рођенданском слављу, иначе учитељи. Зато и трају већ скоро деценију и по, забављају се и играју са децом и њиховим родитељима, а ускоро организују и јубиларно, 3000. славље за татине и мамине клинце и клинцезе.

Драган Ђорђевић и Душан Пејчић почели су, пионирски, у доба кризе (деведесетих година) када су њихове учитељске плате биле довољне за килограм банана, а они, поносни педагози, пасионирани глумци, сликари, режисери, а све су то помало били, нису желели да родитељима својих ђака продају бензин и цигарете као многе њихове колеге у то доба.

За све ове године колико раде у истој основној школи на Бановом брду, где су и почели, нису отказали ниједан рођендан, ни у време рестрикција струје кад су од комшија вукли стотине метара кабла или правили рођенданску журку са педесет свећа. Слажу се да је ипак највећи проблем био како забавити децу и њихове госте а сутрадан их достојанствено учити, исправљати, волети, прекоревати и оцењивати. Танану нит дистанце, али и блискости добили су од саме деце која су их звала по именима у разреду, причала им своје тајне, смејала се, али их слушала као ни једног другог у школи.

Кажу да не "продају" велику мудрост и високоумну педагогију него само поштују децу. Искуство им одређује ток и врсту забаве на рођендану и нема оног ко се није добро провео, а децу не можеш да превариш: зато је, рецимо, дечак који је рођен 8. марта сада поново дошао, само као осамнаестогодишњак, да му направе исту журку као пре десетак година; и направили су журку уз урнебес и одобравање младића и девојака који су тврдили да се никада у животу нису боље провели...

Искусне педагоге треба послушати: сви који поседују неки таленат, кажу они, треба да буду храбрији и да крену са остварењем идеја јер – од хобија до озбиљног посла само је корак.