Српски „Индекс” за Гиниса
Најмасовнији и најгломазнији судски процес у Србији којим је пред лице правде изведено чак 23 професора правних факултета, 33 студента и 32 посредника у лажирању испита, требало би да буде окончан на пролеће, када се навршава шест година од избијања афере на Правном факултету у Крагујевцу.
– Оптуженим професорима биће изречене пресуде и нико неће проћи некажњено уколико је крив, каже за „Политику” председница Вишег суда у Смедереву и председница судског већа у овом предмету Слађана Бојковић, уз констатацију да само нови предлози или измене оптужнице могу да је спрече да оконча процес до пролећа.
Бојковићева тврди да кривична дела за која се терете професори неће застарети, па ни поступак који се води пред смедеревским судом од септембра 2009. године.
– Сви професори су оптужени за продужена кривична дела примања мита за које апсолутна застарелост настаје 30 година од извршења дела, као и за продужено кривично дело злоупотребе службеног положаја које застарева након 10 година и где је могуће да застари само нека од радњи, а не и цело дело, изјавила је Слађана Бојковић.
Бројни процедурални проблем допринели су да овај процес уђе у шесту годину. Првих десет месеци прошло је у „куповини” времена бранилаца који су инсистирали на изузећима и приговорима. Онда је суђење запало у административни лавиринт јер је уследила реформа правосуђа која је процес практично вратила на почетак. Промењено је судско веће, а сва претходна саслушања пала су у воду. Оптужени су од почетка 2010. године поново давали исказе пред новим члановима судског већа.
– У једном предмету јесте тешко одлучивати за 87 оптужених, али било је тешко и раздвојити поступак када су сви међусобно повезани у вршењу кривичних дела. Прави пример је професорка Драгана Петровић која је, према оптужници, спона са свим осталим професорима. Поред тога, испитивања појединих сведока трајала су и по три дана, а тврдње да нисам поступала по другим предметима, откако је отворен „Индекс”, потпуно су нетачне – тврди председница судског већа.
До сада су своју одбрану изнели сви оптужени професори осим декана крагујевачког Правног факултета, Предрага Стојановића, који је, према налазима лекара вештака, због болести спречен да долази на суђење иако уредно обавља деканску функцију. Суд је наложио додатно вештачење у Институту за судску медицину у Новом Саду где ће се тим вештака изјаснити о здрављу Стојановића и још неколико оптужених који одсуство са суђења правдају лекарским налазима.
– За мене је по Закону о кривичном поступку валидан налаз вештака да оптужени није способан да приступи претресу. Нисам лекар и не мешам се у њихов посао. Стојановића смо на почетку једном чак и приводили, а то што ради као декан није у мојој надлежности – каже Бојковићева и тврди да су пред судом сви једнаки.
У случају професора Бранислава Марковића, оца Јелене Триван из ДС, судија тврди да је имао уредну медицинску документацију према којој болује од рака, те да му је на последњем претресу, под претњом привођења наложено да накнадно достави нове налазе.
Три и по године од почетка суђења и готово шест година од првих хапшења, српски „Индекс” још је отворен, за разлику од сличног, хрватског који је решен за девет месеци. Тамошњим професорима забрањено је да држе наставу, а овде се до окончања поступка професори позивају на претпоставку невиности.
И даље раде на факултету, изузев Боре Чејовића који се пензионисао и бившег декана Правног факултета у Нишу, Мирољуба Симића, који је умро пре почетка суђења. Осим што и даље предају док им се суди за корупцију, неки професори су чак напредовали у каријери. Предраг Стојановић је постао декан, а његов претходник, Иван Чукаловић, изабран је за судију Уставног суда Косова.
Другооптужена у афери, професорка Драгана Петровић, унапређена је у вишег научног сарадника на Институту за упоредно право у Београду, упркос томе што се терети да је била главна карика у ланцу купопродаје испита. Да апсурд буде већи, професор Божин Влашковић који се терети за корупцију и продају испита по цени од 700 евра, данас одлучује о факултетским парама као продекан за финансије, незванично сазнајемо.
Сви оптужени негирали су наводе из оптужница, осим Радмиле Јовановић-Цанић, бивше надзорнице у пожаревачкој „ Забели”, која је признала да је шест испита платила 5.000 евра јер није имала времена да учи. То јој је помогло да постане начелник обезбеђења у женском делу затвора одакле је пензионисана уз бенефицирани радни стаж.
Прва група осумњичених професора, заједно са првооптуженим, посредником Сашом Јовановићем из Велике Плане, ухапшена је 20. фебруара 2007. године. Јавност је била запрепашћена јер се иза решетака нашао и тадашњи декан Правног факултета у Крагујевцу, Свето Пурић, његов претходник у седам мандата, светски стручњак за кривично право, професор Бора Чејовић, као и помоћница министра просвете Емилија Станковић.
Смедеревска полиција је још у лето 2006. године у редове тог факултета убацила свог инспектора као лажног студента. Њему је Јовановић нудио да му среди да заврши права без полагања испита, а да га овај заузврат не хапси за илегалну продају украдених аутомобила. Тако је почело да се одмотава клупко корупције.
Саша Јовановић терети се за продужена дела примања мита помагањем и давање мита. Главна веза била му је његова „посестрима”, професорка кривичног права Драгана Петровић. Она је, према наводима из оптужнице, посредовала између осталих професора и студената, а тарифа за испит који она предаје била је 500 евра.
Трећеоптужена, професорка римског права Емилија Станковић, терети се да је од 2003. до 2006. године захтевала и примила 7.300 евра и бројне вредне поклоне за лажне прелазне оцене.
Правда није заобишла ни студенте који су подмићивали професоре, па је 31. марта 2008. године подигнута допунска оптужница против још 47 особа, од којих 33 студента и 14 нових посредника
Укупно је оптужено 87 особа за 159 кривичних дела од којих 114 дела примања мита и 45 злоупотреба службеног положаја. Лажиране „шестице” коштале су од 500 до 1000 евра, док се до диплома правника долазило за 12.000 до 16.000 евра, наводи се у оптужници.
Да ли ће српски индекс „дипломирати” у 2013., биће познато на пролеће. Међутим, чак и да буде донета првостепена пресуда, није извесно да ће у истој години она постати правоснажна.
Маратонски процес
Суђење се наставља 22. јануара када је предвиђено саслушање четири сведока по предлогу оптужених. Међу њима је и адвокат из Чачка, Лела Ђурић, којој суд из више покушаја не може да уручи позив.
Сведочиће и Мирољуб Живановић, бивши декан Правног факултета у Бањалуци, сазнаје „Политика”. Потом следи читање писаних доказа, као и презентација аудио и видео записа из истраге, чему се противе браниоци оптужених.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


