Намере највећег брата

Организација Прајваси интернешенел, која се бави заштитом људских права са аспекта надгледања и нарушавања приватности грађана, у најновијем извештају констатује да је интернет сервис Гугл (google.com) "највећи брат" у сајбер свету – због "свеобухватног надзора и нарушавања приватности" својих корисника.

Овако оштру осуду најпознатији сајт за претраживање и све популарнији сервис електронске поште, зарадио је због своје политике да у десетинама хиљада својих рачунара чува податке о свим активностима сваког ко било када и било којим поводом користи било какву њихову услугу. Ти подаци се на дневној бази аутоматски анализирају и на основу тога праве профили сваког корисника: шта су његовa интересовања, склоности, укуси и уверења. Циљ тога је да се оглашивачима омогући да што прецизније "нациљају" своје поруке – и да у том процесу Гугл заради што више пара.

Са становишта технологије и бизниса, Гугл је иначе један од најупечатљивијих феномена последњих година прошлог и почетка овог века. Од матурског рада два пријатеља, Сергеја Брина и Лари Пејџа, који су тезу да ће претраживање садржаја светске компјутерске мреже бити ефектније ако се не мери само број посета једном сајту од стране појединачних корисника, него и колико пута се до тих страница стиже преко других сајтова, сачинили су алгоритам за претраживање и потом од тога 1998. започели бизнис.

Корисници су брзо оценили да се преко Гугла најефикасније претражује велики интернет рудник у потрази за жељеним подацима. Када је августа 2004. изашао на берзу, његове акције су распродате по тада веома великој цени од 85 долара за сваку. Они који су их тада купили и сачували, данас могу да их продају по цени од 460 долара. Укупна вредност Гугла данас је 150 милијарди долара – вреди дакле више него Дизни и Мекдоналдс заједно.

Гугл данас има више од 80 милиона корисника и преко њега се обавља 60 одсто свих интернет претрага. Све популарнији је и његов G-mail, он нуди и програм за чување и организовање албума дигиталних фотографија, а однедавно су доступни и алати за канцеларијско пословање, такозвани "офис пакет", који је доскоро био монопол Мајкрософта… Укратко, Гугл је постао једна од најуспешнијих компанија ове фазе дигиталне ере.

Ваља напоменути да његове услуге не коштају: не наплаћује се ни претраживање, ни коришћење електронске поште са неограниченим простором за чување порука, нити коришћење "пикаса" програма за фотографије – све то и још много тога за кориснике је бесплатно. Па како је онда Гугл, само у првом кварталу ове године, остварио приход од 3,5 милијарди долара? Тако што је те паре узео од оглашивача, који су више него вољни да нам информације о својим робама или услугама дискретно предоче у контексту нашег интересовања које показујемо када уз помоћ рачунара трагамо за нечим.

Срж Гугл бизниса је у томе да оглашивачима "прода наше очи" кад год нешто радимо уз помоћ справе без које је све теже. И управо зато нам много нуди, али заузврат доста и узима. На то, досад, већина корисника није обраћала пажњу. Али у последње време све интензивнија је глобална дебата која у први план истиче суштинску дилему дигиталне ере: да ли за оно што добијамо превише дајемо.

Она је заоштрена протеклих недеља, када је управо Гугл обелоданио шта му је крајња намера. "У жељи да унапредимо резултате веб претраживања, наш циљ је да у следећих пет година прикупимо колико год је могуће више личних података индивидуалних корисника рачунара", изјавио је Ерик Шмит, главни директор компаније. "A желели бисмо да корисницима омогућимо да од нас потраже одговоре шта да раде сутра и којим послом да се баве".

Другим речима, Гугл жели да о нама зна више него ми сами. Уз помоћ најсвеобухватније базе података личних информација која је икада била у нечијем поседу и могућности да њоме интелигентно управља, моћи ће људима да каже како да организују своје животе.

Није ли ово превише? Шта ако технологија једног дана омогући да се све ове информације повежу са неким суперкомпјутером из данашње перспективе несагледивих могућности? Да ли ће се обистинити сценарио филма "Матрикс"?