Нова мрежа судова Србије

Мапа судова у Србији биће знатно другачија када у марту буде усвојен закон о уређењу судова, али коначан предлог владе уследиће тек после посете стручњака Венецијанске комисије Савета Европе, који крајем јануара долазе у Београд.

Радна група усвојиће њихова мишљења и конструктивне предлоге на текст који им је доставило Министарство правде и државне управе.

Највиши суд у Србији и даље је Врховни касациони суд, а по жалбама ће одлучивати четири Апелациона суда – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Понешто ће бити промењено у надлежностима ових судова, па ће на пример Виши суд у Панчеву, заједно са основним судовима у Панчеву и Вршцу, припасти Апелационом суду у Београду, уместо Апелационом суду у Новом Саду. Неизвесно је да ли ће подручје Вишег суда у Неготину, са основним судовима у Неготину, Кладову и Мајданпеку, остати у надлежности београдског апелационог суда или ће припасти Апелационом суду у Нишу.

Према нацрту радне групе, Србија ће имати 72 основна суда са 14 судских јединица (сада имамо 34 основна суда и 103 судске јединице). Разматра се могућност поновног отварања суда у још неким местима. Број виших судова остаће непромењен.

Сви судови у Србији већ три године имају вршиоце функције председника, иако је требало да председници буду именовани у марту 2010. године. Тек када се успостави нова мрежа судова, Високи савет судства именоваће и председнике судова, како већ постојећих, тако и нових, а предстоји и посао распоређивања судија, како раније изабраних, тако и оних који су враћени на посао после одлуке Уставног суда.