Година едикта од 17. јануара - шанса за Србију

БЕОГРАД – У Министарству културе данас је најављен програм обележавања јубилеја „Милански едикт 313 - 2013, Србија”, који почиње 17. јанаура у Народном позоришту у Нишу и траје до краја октобра.

Копредседници Организационог одбора су председник Србије Томислав Николић и патријарх српски Иринеј, а оквирни буџет за све програме који ће се одржати током године је 340 милиона динара, плус 120 милиона за Медијану..

Министар културе Братислав Петковић истакао је на конференцији за новинаре да је овај јубилеј значајна ствар за Србију и подсетио да је пре 17 векова Милански едикт поставио темеље вредности целокупне наше цивилизације.

Акт о толеранцији, којим је забрањено прогањање хришћана, донео је римски цар Константин, рођен у Нишу (тадашњем Наисусу).

„Ово је велика шанса за Србију да прикаже свету шта има од споменика и културног наслеђа, а и да представимо нашу туристичку понуду”, рекао је он додавши да ће се Организациони одбор трудити да културни програми буду на високом нивоу.

Петковић је напоменуо да је и пре 100 година тада мала Србија, измождена балканским ратовима, као и епидемијом колере, смогла снаге да обележи јубилеј - 16 векова Миланског едикта. О томе постоје два филмска записа, један се управо обнавља у лабораторији у Бечу, а други је већ приређен и оба ће бити приказана у оквиру предстојећих свечаности, најавио је министар.

„Ми имамо велику обавезу да јубилеј обележимо на најбољи начин, али то није лако у кратком року, јер претходана власт није радила на томе”, указао је Петковић.

Владика бачки Иринеј рекао је да је 1913. Српска православна црква организовала јубилеј заједно са државом.

„И овога пута је била иницијатор, али претходна власт није желела да активно учествује у програму заједно са Црквом. Нашли смо се у ситуацији да сами организујемо колико можемо. На срећу, поглед државних структура на смисао овог јубилеја је промењен и формиран је заједнички одбор”, истакао је он.

Биће садржаја које организује само Црква, као што су литургијски, док је држава задужена за културне програме за које Црква нема могућности.

„Овај модел, уз одвојеност Цркве и државе, јесте европски модел, где свако има свој делокруг, али смо позвани на сарадњу. Неће бити преклапања, него ће се садржаји прожимати”, рекао је он.

Владика Иринеј је подсетио да је црквени део већ формулисан на Сабору СПЦ маја прошле године, са две главне димензије.

„Прва се тиче наше Цркве као домаћина, у оквиру њене јурисдикције. Биће централна црквена прослава везана за заседање Сабора у другој половини маја 2013. уз низ манифестација и научни скуп за који је задужен Богословски факултет. Други део биће на јесен, а централна манифестација је 6. октобра - свечана литургија са учешћем поглавара православних цркава и гостима, високим представницима других цркава и међународних организација”, најавио је он.

Важан аспект јубилеја, према његовим речима, јесте могућност да Србија буде место сусрета представника хришћанских цркава, па и шире.

„Вероватно ће и друге земље одржати литуиргије, на којима ћемо ми бити гости”, додао је он помињући Рим, Цариград, Милано, као и градове у Турској, Немачкој, Енглеској који су на неки начин повезани са царем Константином.

Владика је истакао да је „у Европи мало познато да Србија има, после Италије, највише сачуваних споменика из тог доба, што показује наш европски идентитет”.

Саветник председника Србије Радослав Павловић најавио је да ће бити седам кључних догађаја, а први је 17. јануара у Нишу када се отвара Година едикта.

„Имаћемо тродимензионални спектакл испред Народног позоришта и у њему. Концерт духовне музике одржаће руски хор Сретењскох манастира. Тај хор важи за најбољи на земљи. Има 26 чланова, а певају као да их је 206”, рекао је он.

На отварању ће говорити градоначелник Ниша Зоран Перишић, амбасадор Русије Александар Чепурин као домаћин вечери, затим папски нунције, патријарх Иринеј и председник Николић, уз директан пренос на РТС, најавио је Павловић.

Идеја је да сваки од седам главних програма подржи нека страна држава. Тако ће после Русије која помаже долазак хора Сретењског манастира, Италија дати логистику за извођење Вердијевих опера „Аида” у Виминацијуму и „Трубадур” у Нишкој тврђави, а Надбискупија београдска подржаће праизведбу опере „Ин хоц сигно” Дејана Миладиновића, рекао је Павловић.

Он је напоменуо да су и владе неких исламских земаља заинтересоване да учествују у програмиам и покажу своју толеранцију.

Главни руководилац програма, помоћница министра културе за међународну сарадњу Славица Трифуновић изјавила је да овај јубилеј ставља Србију и Ниш у центар света.

„Имамо част и обавезу да промовишемо културно-историјско наслеђе, као и вредности мира, слободе, толеранције и да такву слику о Србији пошаљемо у свет”, рекла је она.

Организатори су се због кратког временског рока потрудили да од институција културе узму оно најбоље што већ имају и уклопе га у овај контекст, а срећом неки уметници су унапред спремали адекватне програме, рекла јео на помињући музичара Сању Илића, нишку позоришну представу о Константину, опере...

Још је важније, како је рекла, оно што ће остати у Нишу - сређено археолошко налазиште Медијана. План је да се у јуну прикаже 500 квадратних метара мозаика старог 17 векова, а да се до јесени подиген и споменик цару Константину.