ЦЕФТА није довољна

Област такозваног западног Балкана, која обухвата државе југоисточне Европе које још нису постале чланице ЕУ, са својих двадесет и нешто милиона становника, представља релативно мало тржиште, еквивалентно по укупном бруто производу (БНП) тржишту Мађарске. Оно је пет пута мање одтржишта Пољскеи представља нешто око пола процента од укупног БНП Европске уније. Према последњим проценама Светске банке, краткорочне економске перспективе региона, иако нешто повољније, и даље ће бити оптерећене знатним проблемима, од недовољног раста, преко јавног дуга до високе незапослености. Продужена криза у еврозони без сумње директно утиче на регион. С друге стране, можемо запазити да су и у условима кризе неке земље у транзицији оствариле завидан раст: Пољска четири одсто, Турска осам одсто...

Један од очигледних проблема земаља западног Балкана је мали обим њихових тржишта и недовољна међусобна интегрисаност. Постојање споразума ЦЕФТА, иако значајно, само по себи није довољно. Осим тога, по низу важних индикатора, земље региона знатно заостају за просеком у ЕУ. На пример, јавна и приватна издвајања за науку и развој у региону су 0,51 одсто БНП, у односу на два одсто у унији.

Из праксе досадашњих циклуса проширења ЕУ познато је да до наглог пораста страних инвестиција долази у периоду када нека земља постане кандидат за чланство у ЕУ. Цео регион западног Балкана тренутно је у разним фазама овог процеса али битно је да се све земље довољно динамично крећу у истом правцу.

Један од позитивних феномена који су се дешавали у југоисточној Европи у току последње деценије био је интензиван развој регионалне сарадње. Западни Балкан је данас без сумње постао водећи регион у Европи по броју различитих мултилатералних организација и иницијатива. Бројни су регионални скупови политичког или техничког карактера, од састанака шефова држава или влада до, на пример, сусрета шефова служби за борбу против природних непогода и друго. У овом процесу Србија учествује врло активно. Као што је познато, били смо председавајући у чак пет иницијатива током последње две године. Скраћенице попут РСС, ПСЈИЕ, МАРРИ итд. постале су део регионалне стварности. Ове иницијативе несумњиво помажу бољем међусобном разумевању и информисању као и успостављању основа за заједничко деловање. Оне представљају и позитиван сигнал упућен ЕУ да Балкан из друге деценије 21. века није оно што је био на крају 20. века. Ипак, то није довољно да регион економски изађе из зачараног троугла који спутава развој: превише бројне границе и ограничења за пословање – одвише мала тржишта – низак ниво инвестирања и производње.

Будућност регионалног развоја подразумева, између осталог, да регионални састанци на високом нивоу још више него до сада буду усмерени на заједничко решавање економских проблема. Друго, било би неопходно обезбедити довољно ефикасан механизампретварања заједничке регионалне политичке воље у конкретне и оствариве економске активности. Треће, ове активности требало би да имају за циљ у првом реду постизање раста, односно смањење незапослености на регионалном нивоу. Четврто, оне би требало да обухвате реализацију амбициозних заједничких пројеката који ће подразумевати већу интеграцију, попут изградње саобраћајних и енергетских инфраструктура, као и пројеката који ће обухватати и оне производне или терцијарне делатности које су носиоци раста и конкурентности, попут научних делатности, обуке, развоја ИТ технологија или туризма. Пето, цео механизам би требало да буде и финансијски подржан на регионалном и међународном нивоу.

„Визија 2020 за југоисточну Европу” коју су покренули Регионални савет за сарадњу и ОЕЦД у оквиру Комитета југоисточне Европе за инвестирање садржи део одговора за наведене циљеве. Суштина ове иницијативе се односи на изградњу конкретне регионалне платформе развоја до 2020. године која би истовремено била усклађена са пројектом Европске уније: „Стратегија раста до 2020”. Она обухвата нове методе координације економских политика између влада у оквиру утврђиваних регионалних циљева, као и одговарајуће механизме надзора. Циљ је остваривање „интегрисаног, паметног, одрживог и инклузивног” економског раста. Земље Балкана би морале да уложе што већи напор како би економски развој био у центру њихове сарадње и постао главна карактеристика привреде региона. Онда ни чланство у ЕУ неће изгледати предалеко.

Амбасадор, помоћник министра спољних послова, доктор наука