Типсаревић побеђује и стрес и притисак

Мелбурн – Неко је одавно рекао да би Јанко Типсаревић, да се у тенису игра само против великих асова, био много успешнији. Инспирација му никада није недостајала, много већи проблем у првом делу његове каријере били су мечеви против слабијих ривала. На срећу, ту лекцију је научио пре пар година, зато се усталио у првих десет на свету, али, опет на срећу, није изгубио квалитет да блиста када је жестоко.

Баш то је показао у понедељак увече ућуткавши око 14.000 навијача Лејтона Хјуита у „Род Лејвер” арени. Био је то Типсаревић коме девето место на АТП листи више није плафон.

– Ово је сигурно једна од мојих најбољих победа у каријери, не могу да направим ранг листу – истакао је Типсаревић. – Сво је ово ново за мене. Људи не знају какве стресове проживљавам, да играм против Хјуита као осми носилац а могу све да изгубим. Јер ако победим, свака част, али ако изгубим, све што сам урадио пада у воду. И титула у Ченају и осми носилац, сви ће одмах да кажу да сам елиминисан од 81. на свету, без обзира ко је и како игра.

Као члан водеће светске десеторке, Јанко је на сваком турниру фаворит у сваком мечу пре завршнице. Тек када на ред дођу борбе за висок пласман, ситуација се промени, јер се пред њим нађе неко из водеће четворке.

– Јако сам поносан на себе како се носим са овом ситуацијом. Преко ноћи сам постао топ тен играч, али успевам да се на добар начин изборим са притиском који моја позиција носи. То сам и овде доказао иако су скоро сви навијали против мене.

Одличан играч за велике мечеве – то је дефиниција Типсаревићеве тениске тежине чак и кад изгуби, као на Ју-Ес опену против Давида Ферера..

– У једном периоду сам имао око 40 одсто добијених сусрета против топ тен играча. Скоро сваки други меч сам добијао. Имам неких 15-17 победа против елите. Свака је победа другачија. Ова је емотивно значајнија јер сам је изборио на централном терену.

В. В.