ЕУ погурала сусрет два премијера

Иако су односи између Србије и Хрватске у протеклих шест месеци, од када је формирана нова власт у Србији, били крајње затегнути, данашњи долазак хрватског премијера Зорана Милановића у Београд у радну посету за српског премијера Ивицу Дачића није историјски. Како је јуче рекао његов сусрет са Милановићем је важан, јер представља први корак ка стварању основа за бољу сарадњу две земље, али је додао да не очекује историјске закључке.

„Сигурно је да владе Србије и Хрватске не могу да се понашају ирационално, односно да апсолутно не сарађују”, рекао је премијер, а преноси Бета.

Према његовим речима са хрватским колегом ће разговарати о билатералним темама, регионалној сарадњи и економским питањима. Како је истакао постоје питања о којима Србија и Хрватска имају различите ставове и оцене, али морају се тражити тачке у вези с којима ће се сарађивати и да имају заједнички интерес. „Врло је важно да се вратимо на колосек на којем постоји сарадња”, рекао је Дачић и додао да су међу тим питањима економија, проблеми настали за време рата деведесетих и европске интеграције.

И док је за хрватског премијера његов српски колега прихватљив саговорник, за хрватског председника његов колега из Београда и даље остаје на листи непожељних саговорника. Иво Јосиповић је јуче оценио да је састанак српског и хрватског премијера „врло добар корак”, али није пропустио да напомене да он неће у Србију док се не промени реторика српског председника Томислава Николића.

„Увек је прави тренутак за успостављање бољих односа са суседима. Мени је драго да премијер Милановић иде у Београд. То је прилика да застој који је настао у односима Хрватске и Србије на неки начин отклонимо”, рекао је Јосиповић и додао да постоје питања о којима две државе имају различито мишљење, али да „без разговора нема рашчишћавања спорова”.

У Београд, како је рекао, не иде, али ће „доћи тренутак и за састанак на председничком нивоу и то када будемо могли јавност у Хрватској и Србији да уверимо да имамо заједничку платформу за развој наших односа”. Како је нагласио политика помирења и сарадње остаје главно начело хрватске регионалне политике, сада уклопљене у европску политику према југоистоку Европе.

Занимљиво је да овога пута иницијатива долази из Загреба. То је очигледно изненадило и хрватску јавност. Тако се коментатор у јучерашњем „Јутарњем листу” пита шта се то променило и констатује да „заправо није ништа осим што се Хрватска мора бринути за свој спољнополитички статус и углед унутар Европске уније”. Хрватски је посао унутар ЕУ, како се каже, да одржава какве-такве односе са суседним државама, посебно са Србијом, „која из дана у дан пада под све снажнији руски утицај”.  

Да је Европа мало „погурала” овај сусрет сматрају и саговорници „Политике” Александар Попов, директор Центра за регионализам, и Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова СРЈ.

„Ово је резултат добрих припрема министара спољних послова Весне Пусић и Ивана Мркића. Они су одрадили лавовски део посла, а мало је Европа ’погурала’ да се коначно крене ка уређивању односа. Тим пре што је хрватска на корак од ЕУ. Лоши односи нису добри ни по нас. Једно од питања које би нас могло заблокирати на путу ка ЕУ је граница на Дунаву. После овог састанка ће и на нивоу влада и других органа да се настави решавање отворених питања”, уверен је Попов. 

За Јовановића нема дилеме да је реч о томе да Хрватска испуњава задатак добијен из Брисела.

„Приближава се датум њеног уласка и она мора до тада да оставља најбољи утисак, не сме да има залеђене односе ни са једним суседом, али не само то. Она мора да буде иницијатор унапређења тих односа. Тако да се она сада бацила у извршавање тог посла. Са наше стране препрека није било ни раније”, казao je Јовановић и додаo да Србија мора да искористи овај тренутак и направи листу приоритета које ће почети са Хрватском да решава.