Да ли су крезубост и безубост српски брендови

Није ми намера да величам улогу стоматолошке службе у медицини, већ је сагледавам у светлу превентивних активности и њеног значаја у свеукупној заштити људског здравља. Из светских научних центара поручују да су масовност побољевања људске популације и дужина људског века одређени стањем здравља у устима. ,,Кварни” зуби нису само естетски феномен, већ и извор многих болести познатих као фокалозе. Лекарска пракса указује да се санацијом жаришта у устима многа болесна стања организма повлаче. Што има огроман не само персонални већ и социјални значај.

У дугогодишњем диспанзерском раду, пратећи многа болна стања пацијената, у првим контактима са њима, знао сам да кажем: ,,Покажи ми зубе”. После обављене стоматолошке интервенције многи од њих нису ми се више јављали ради продуженог третмана. У вези са ововремено често помињаних хоспиталних инфекција стручни погледи се усмеравају према устима и зубима.

Српски здравствени великодостојници приликом доношења новог закона о здравству (2006) нису имали у виду реалност и стручне ставове науке, већ су нека мерила за област стоматологије, изгледа, преузели из заостале Африке.

Према новим здравственим прописима, човека у Србији када заболи грло са одређеном партиципацијом, али без других новчаних издатака јавља се лекару, али ако тог истог човека не дај боже у тим истим устима заболи зуб, без плаћања пуне цене нема шансе да буде ослобођен патње. Стоматолошки болесници тако постају грађани другог реда, а хиљаде стоматолошких радника, ни криви ни дужни, остају без државног посла, иако их је ово друштво школовало и огромна материјална средства уложило, а све зарад здравствених потреба грађана.

На питање зашто су стоматолошки радници и њихови болесници постали прве жртве таласа глобализације у здравству, најодговорнији су својевремено (2007) истакли да је у Србији у току пејсмејкеризација, јер много болесног света код нас умире због немогућности да појединци себи обезбеде куповину овог кардиолошког терапијског средства. Паре намењене за болести уста и зуба биће преусмерене срчаним болесницима (изјава тадашње директорице РФЗО).

Врло оригинално решење. Једнима се даје право на живот, другима нуди егзистенцијални вакуум. Али овим се круг не затвара. Сада је за очекивати процват каријеса зуба, што ће регрутовати нове болеснике за пејсмејкере и тако ће на крају ћар појести вајду.

У међувремену се државни стоматолози нађоше на некаквом тржишту. На пут са њима не пођоше и њихови послодавци, већ их испратише поздравом ,,нека вам је Бог у помоћи”. А тамо где их усмерише не сачекаше их болесници већ полугладан свет. Они који би да у уста прво ставе комад ,,круха”, а тек потом зубарска клешта. И тако се питање здравља нашло у сенци наметнуте борбе за опстанак.

Од 1. октобра 2012. прешло се, међутим, на радикалнији терен: извршена је некаква подела на уговорене и неуговорене стоматолошке раднике. Поставља се питање критеријума за овај вид разврставања, где уговорени примају плату од РФЗО Србије, а неуговорени остају без зарада. И не само то, неуговоренима се забрањује рад с категоријом грађана који по закону имају право на бесплатне стоматолошке услуге. Ако би којим случајем неко од њих и залутао у ове немаркиране ординације платио би пружене услуге. Све то стиже од ресорног министарства здравља. Забранити рад својим службеницима на пословима на које их је исто министарство својевремено ангажовало је нешто што здрав разум није у стању да прихвати. Тешко је натерати човека да прихвати одлуку ако му она угрожава егзистенцију.

Оправдање да у фонду нема пара за стоматолошке болеснике и за плате онима који их лече делује и смешно и чудно. Пред Нову годину (2013) запослене у појединим министарствима, па и у здравству, посети Деда Мраз и дарова их поклонима не мале материјалне вредности. Чије су то паре утрошене, јасно народне. Неко ће рећи, то је ситница, можда, али антрополошко правило гласи: ако у једној заједници има хлеба за неке онда хлеб припада и свима другима.

А Хипократови посленици су у обавези да здрављу врате одузет карактер светиње и да његовој супротности болести не придају комерцијална значења. Тако ће лекарском позиву очувати достојанство које се са многих страна покушава урушавати.

Примаријус, доктор медицинских наука, социјални психијатар