Вишак података, мањак простора

Вишак података, мањак меморије. Истраживање које се бавило дигиталним информацијама недавно је обелоданило да у свету недостаје складишни простор. Сва срећа што се у међувремену понешто обрише.

Извештај је сачинила чувена компанија "Интернешенел дејта корпорејшн" (IDC) збрајајући све "нуле" и "јединице" које чине фотографије, видео-записе, електронску пошту, интернетске странице, брзе поруке, телефонске позиве и остали дигитални садржај. Истраживачи су претпоставили да се сваки просечни дигитални запис умножи три пута.

Када је све то сабрано, испало је да је на планети прошле године створена 161 милијарда гигабајта или 161 ексабајт дигиталних информација!

То би било 12 џиновских гомила књига које би се протезале од Земље до Сунца. Можете то замислити као три милиона пута више чињеница него у свим књигама икада објављеним. Уколико је и ово сувише замршено, помислите да би толика количина дигиталних "нула" и "јединица" стала у две милијарде справа за слушање музике иПод највећег капацитета.
Надамо се да је јасно да је ово непрегледни океан. Најпотпунија претходна процена насталог дигиталног садржаја стигла је са Универзитета Беркли (САД) која је укупну глобалну производњу 2003. заокружио на пет ексабајта. Али, високошколски истраживачи су изабрали другачији приступ: бројали су неелектронске податке, као што су аналогне радијске емисије или отиснути меморандуми, израчунали су колико би меморијског простора то заузело када би се дигитализовало. При томе су срачунали само оригиналне податке, али не и свакојаке умношке.

Бројеви IDC-а, међутим, подразумевају и када је садржај настао и када је поновљен. Збрајали су, на пример, дигиталну ТВ датотеку кад је снимљена, а и сваки пут кад је приказана на екрану. Да су у обзир узете једино изворне датости, укупан износ био би мањи – 40 ексабајта. Ова компанија је, иначе, користила мноштво властитих анализа тржишта, због чега ће бити тешко поновити испитивање и потврдити резултате.

На то су упозорили истраживачи са Калифорнијског универзитета у Сан Дијегу, Џејмс Шорт и Роџер Бон, који намеравају да у свом извештају примене приступ с Берклија. Роџер Бон сматра да би било мудро IDC-ове бројеве узети са задршком, иако не верује да ће се они битно разликовати од малочас представљених.

Имајући у виду да је пет ексабајта 2003. већ било огромно, кога је брига што је то сада знатно више?
Важно је схватити, наглашава аналитичар Џон Ганц из IDC-а, шта стоји иза ове информационе експлозије. Компанија процењује да ће до 2010. око 70 одсто светских дигиталних података гомилати појединци, највише због складиштења видео-записа; компаније то чине, углавном, користећи камере за надзор.

У свему овоме је, вероватно, најзанимљивије да прилив података технички надмашује простор за чување. IDC саопштава да је прошле године у свету било доступно 185 ексабајта меморијског простора, а да ће 2010. он износити 601 ексабајт. Истовремено ће количина новоствореног материјала скочити са 161 ексабајт 2006. на 988 ексабајта (заокружено на један зетабајт) 2010. године.

Да сви чувају сваки дигитални бит, не би било довољно меморије!

На сву срећу, меморијски простор је даном све јефтинији, а да се доста тога свакодневно избрише. То се не односи само на електронску пошту, него и на телефонске разговоре.

Ко каже да неко негде не снима све телефонске разговоре? IDC је претпоставио да се то, ипак, не ради.