Од богумила до Дивца

Морнарска прича из 1540. помиње групу избеглица из Дубровника, Херцеговине и Босне пристиглу у Северну Америку. Бежали су пред Турцима, или су као припадници богумила, припадници слободне словенске цркве, запловили океаном да сачувају живе главе од хришћанског мача.
У приобаљу данашње Северне Каролине задесио их је бродолом, а преживеле су на острву Роанок прихватили и збринули староседеоци, народ Хатерас.

Када је по налогу краљице Елизабете I, сер Волтер Рали организовао прву извидницу у циљу енглеске колонизације Новог света, она је у јулу 1584. стигла и до острва Роанок. "Видели смо децу кестењастих очију и кестењасте косе", известила је извидница.

Судећи на основу ових извештаја, први Срби су у Северну Америку стигли пре Енглеза, мада се уобичајено тврди да је први српски досељеник био извесни Јован Мишковић који је око 1740. у Америци провео пет година. Документована потврда о првом српском усељенику говори о Ђорђу Сагићу (Шагићу?), потоњем Џорџу Фишеру, који је у САД допловио септембра 1815. године.

Први талас српских исељеника стигао је између 1880. године и Првог светског рата. Углавном су били из Херцеговине, Босне, Далмације, Лике и Црне Горе.

Овом таласу припадају и двојица српских и америчких великана. Михајло Пупин (1858-1935) је допловио у САД 1874. а Никола Тесла (1856-1943) деценију касније. Пупин је тада већ завршио студије на Колумбија колеџу, докторирао у Европи и постао професор на Универзитету Колумбија, на коме ће Тесла стећи почасни докторат 1894. године.

Годину дана раније Срби су у Сан Франциску основали прво добротворно удружење, покренули прве новине ("Србин Американац" и "Слобода"), а у Џексону (Калифорнија) 1894. године саградили прву српску православну цркву Свети Сава.

У десет српских православних парохија 1906. је било укупно 15.742 чланова. Десет година касније било је 28 парохија које су окупљале и нарочиту врсту усељеника, оне који нису хтели да служе у аустро-угарској војсци.

Све већи број српских усељеника радио је у рудницима и фабрикама црне металургије, због чега су се концентрисали у Питсбургу и Чикагу.

Истраживачке процене о укупном броју Срба у САД се разликују, на шта су утицале и различите методе тамошње имиграционе статистике.

У сваком случају, од 1899. до 1914. године у Америку се доселило 650.454 јужних Словена, а процене за Србе иду од 66.000 до 150.000 људи.

Први светски рат је зауставио имиграцију, а многи су се вратили као добровољци српске и црногорске војске. Повратак је подстакла и велика економска криза 1930-их, па се између два светска рата број Срба у САД смањио од 40.669 у 1920. на 30.121 у 1930. години, а 1940. на само 18.180 људи.

После Другог светског рата у САД се доселило, према неким проценама, око 15.000 Срба, припадника политичке емиграције. Неки истраживачи закључују да је овај талас допринео да Срби створе своје "колоније" због чега су дуго били "културно изоловани од америчког друштва". Стварали су своје политичке, углавном антикомунистичке организације, али на различитим програмским основама. Уз изражено лидерство то је условило поделе и међусобне нетрпељивости, појачане од 1963. и расколом у Српској православној цркви.

Средином 1960-их је кренуо нови талас економских миграција из СФРЈ. Првенствено окренут ка европским земљама, он је стигао и до САД.

Тамошњи попис становништва је 1980. показао да је 840.548 грађана рођено или пореклом из Југославије. Од њих се 100.941 изјаснио као Србин (Хрвати 252.970, Словенци 126.463 и Југословени 360.174). Колега Марко Лопушина, на чија смо се истраживања овде ослонили, процењује да је у САД тада било око 400.000 Срба. Више од трећине живело је у западној Пенсилванији, западној Вирџинији и у источном Охају, близу 30 одсто на подручју Чикага, северозападне Индијане и Милвокија, а око пет одсто у Њујорку.

У попису становништва САД из 1990. години, да су Срби изјаснило се 116.795 лица, а као Југословени њих 257.994. Попис је показао да живе у свим државама САД, а  највише у Пенсилванији, Охају, Илиноису, Калифорнији, Индијани, Мичигену, Висконсину, Калифорнији, Њујорку и Охају.

Колико се Срба иселило у Америку током овде драматичних деведесетих година, укључујући и период после 2.000. године, тешко је рећи. 

Много је јасније да су два велика Србина и Американца, Никола Тесла и Михајло Пупин, оставили за собом наслеђе колосалних размера, кога не би било  да нису живели и радили у Америци. Баш као што Америка без Тесле и Пупина не би била оно што јесте.

То не значи да су они истовремено и најпознатији Срби у САД данас.

Пре ће бити да је то Владе Дивац.