Погодак Дарка Станића

Да српски репрезентативци нису прокоцкали три гола предности колико су пет и по минута пре краја утакмице имали против Словеније, која ће вечерас играти у полуфиналу 23. светског шампионата, можда би наша рукометна данашњица сада изгледала много лепше.  

Овако, већ се мало ко сећа да је велики део тог меча за отварање најлакшег пута до борбе за медаљу, због повреде на клупи преседео наш најистакнутији појединац, голман Дарко Станић, или помиње да у Шпанију из истог разлога није ни отишао Никола Манојловић, главни играч одбране која је пре годину дана била тајна успеха (на осам мечева Европског првенства, нико јој није дао више од 22 гола).

Када је реч о лаком распореду: данашњи парови најбоље илуструју снагу групе у којој је била Србија летос на олимпијском турниру, на којем је као сада заузела десету позицију. Од четири екипе које су нас савладале у Лондону, три су у полуфиналу, а преостала је била у игри до пола минута пре краја четвртфинала.

Генерација која је после више од десет година вратила наш рукомет на победничко постоље и међу актере највећег олимпијског такмичења, из Сарагосе је дошла празних руку, али са поруком „Сад је бар јасно зашто нисмо у врху”. Како каже Станић, који је и наш најстарији репрезентативац, објашњење је једноставно: „Други имају систем и базу, па само надограђују.”  

Вицешампиони Европе су могли да добију ону утакмицу са Словенијом, али Светско првенство у Шпанији је збиља показало где је суштина: списак четвртфиналиста одговара оној табели Европске рукометне федерације на којој су земље рангиране према успесима клубова. За полуфинале се борило првих седам са најновије листе ЕХФ и Хрватска која је девета (Словенија пета). Према том пресеку ситуације за три године, Србија је – 15.       

Наша рукометна организација се дичи рејтинг листом Светске федерације (ИХФ) на којој заузима пето место (колико је реална јасно је ако се зна да је на њој француски савез седми, хрватски 12. а словеначки 25.) и, иначе импресивном, чињеницом да је наша земља домаћин три од четири велика такмичења за две године (у 2012. ЕП мушкараца и жена, у децембру СП припадница лепшег пола). Али, неком иронијом судбине, у исто време српски рукомет је доживео да му оба национална тима на великим такмичењима, у размаку од месец дана, зауставе екипе међу чијим лидерима су они који су својевремено проценили да ће им тамо бити боље него под окриљем наше државе и рукометне организације (Катарина Булатовић, Ана Ђокић, Арпад Штербик).

У ситуацији када су повлачење најавили водећи асови репрезентације, у чијем табору кажу да немамо много врхунских играча, разлог за оптимизам не нуде резултати млађих категорија. Нова поколења рукометаша бележе знатно слабије домете од вршњака из других колективних спортова: овогодишње Светско првенство јуниора (до 21 године) је треће од последња четири на којем неће бити Србије (пре две године разигравала за пласман од 17. до 24. места). Последњи успех је „сребро” јуниора са Светског првенства 2005. године (из тог тима у Шпанији били Вујин, Продановић, Шешум и Митровић).

Лепо је рекао Дарко Станић…

----------------------------------------------

Шпанија и трио непоражених

Светски шампионат рукометаша

Полуфинале (данас)

Шпанија – Словенија 19.15

Данска – Хрватска   21.30 (РТС)

За треће место сутра, 19 (РТС)

Финале прекосутра 17.15 (РТС)