Нас су породице изгурале

Од извештача „Журнала”

Мелбурн – Новака Ђоковића не интересује тенис само када га он игра, него је њиме опчињен и када су други аспекти овог спорта у питању. На пример, питање даљег развоја српског јуниорског тениса. Иако се ове године од наших талената више очекивало у Мелбурну, он и даље верује у њих. Из сопственог искуства зна колико је проблема на овом путу и колико је вештог кормиларења неопходно да се избегну све замке.

– Искрено се надам да ће Никола Милојевић бити један од тенисера који ће наставити са успесима српског тениса. Наравно, транзиција из јуниорског у сениорски тенис није нимало лака. Компликована је, захтева професионализам, посвећеност и мукотрпан рад.

Одлично је упознат са вредностима до прошле недеље најбољег светског јуниора.

– Никола је спреман за то. Он има квалитет, тренирали смо доста у Аустралији, сигурно пет-шест пута заједно. Имао сам прилике да га гледам мало и на мечевима у протекле две године, знам шта му предстоји, а и он је свестан тога, што је јако битно за некога у његовом узрасту. Има само 17 година, има доста времена испред себе, већ је постигао велике успехе и сада треба само да стиче искуство неопходно за наставак каријере.

Ђоковић прати и остале наше најталентованије младе тенисере.

– С друге стране, имамо и Ласла Ђереа који је освојио Оранж боул, изузетно јак турнир, као грен слем у јуниорској конкуренцији. Искрено се надам да нам предстоји блистава будућност. И у женском тенису има пар играчица у јуниорском врху. Ана, Јелена и Бојана својим успесима могу много да допринесу њиховом развоју.

Најбољи тенисер света одлично схвата колико је важно да садашња генерација одличних тенисера пренесе штафету знања наследницима.

– Сви се ми трудимо да поделимо знање и искуство са млађим тенисерима и тенисеркама. Искрено се надам да ће у Србији у скоријој будућности постојати тениски центар који ће моћи да угости све те таленте, који ће моћи да користе тај центар као своју базу. То је почетна тачка за даље успехе српског тениса.

Иако први на свету, не жели новим генерацијама да прођу истим путем.

– Све ово што се са нама десило није било производ система, него смо имали фамилије које су нас изгурале, свако је имао свој индивидуални пут. Али да би се створила традиција успеха, мора да постоји један центар. То је први приоритет за државу.

Изградња Националног центра се годинама одлаже, Ђоковић каже да је то, између осталог, последица више силе.

– Није једноставно, никога не кривим, ситуација у земљи није лака, као ни у већини држава широм света. У току је глобална економска криза, људи једва преживљавају, постоје важније ствари у животу него стварање тениског центра. Али ако ћемо гледати ширу слику и ако желимо добро овом спорту који је донео много радости нашем народу, онда је неопходно тако нешто.