Правило да нема правила

Постоји ли опробан рецепт за песму са којом бисмо могли поново да се нађемо међу најбољим нумерама на овогодишњем „Евросонгу”, питање је на које би многи желели да знају одговор али га, још увек, нису пронашли. На питање да ли су то баладе, етно-нумере или песме у брзом ритму… да ли је подједнако важан и сценски наступ, име извођача или нешто треће, за „Политику” су одговоре дали некадашњи и садашњи учесници овог фестивала лаких нота: Владимир Грајић, Марко Кон и Раде Радивојевић.

Аутор „Молитве”, песме са којом смо евровизијске гледаоце довели у Београд, Владимир Грајић и ове године је послао једну нумеру на конкурс за „Беосонг”. Поверио је извођење двема младим девојкама, Ивани Павковић и Вањи Мијатовић, из „Гранд” продукције, које имају, како каже, фантастичне гласове.

– Пратећи протеклих десетак година шта са ових простора може да прође на „Евровизији”, направио сам песму за коју сматрам да би имала шансу. Јер, није исто када на такмичење иде Шведска, Русија… или Србија. Сматрам да одавде иду јаке баладе са примесом етно-звука. Зато су шансе имале „Молитва”, „Лане моје” и „Лејла”. Покушали су људи да иду са брзим песмама, али показало се да не могу да прођу – каже Владимир Грајић подсећајући да су и на прошлогодишњем такмичењу у Бакуу босанска представница Маја Сар, као и македонска представница Калиопи, оствариле добар пласман управо захваљујући таквој комбинацији.

За певачице које је одабрао за интерпретацију своје песме, Граја истиче да су добро познате „Грандовом” миљеу али да су и сјајни вокали.

– Слушао сам Ивану како пева „Молитву” и рекао „вау”. Срећан сам што сам наишао на такве две сјајне певачице. Идемо да се такмичимо раме уз раме са осталима. А на селекционој комисији је да одлучи – сигуран је Грајић.

Композитор, продуцент, аранжер и аутор песме са којом се Екстра Нена 1992. представила европским гледаоцима, Раде Радивојевић није конкурисао ове године.

На питање с почетка текста каже да много тога зависи од извођача.

– Има ту много компонената. Раније се знао тачан евровизијски модел: франкофонски начин, шлагер песме и европско-континентални, мало више рокерски. Данас се све то стопило. Правило је да нема правила. Али, прво бих изабрао извођача јер је и визуелни моменат важан. Не новокомпоноване „чепе” са сплава већ извођача који има изграђен стил, и наравно, добро пева, па бих се тек онда одлучио за песму – каже Радивојевић.

Наш познати музички аутор сматра да се у овом времену беспарице све окренуло наглавачке, а он лично нема разлога да се гура.

– Са годинама сам постао мудрији – закључује Радивојевић

Марко Кон, који је на „Евросонгу” наступио 2009. са песмом „Ципела”, на конкурс за српског представника послао је чак – пет песама.

– Као композитор сам направио једну, за „Крејзи бенд”, али се потписујем као аранжер за још четири нумере. И надамо се најбољем – каже увек добро расположени Кон признајући да врло пажљиво слуша све песме за које се већ зна да ће представљати своје земље на 58. „Евросонгу”.

Тако управо слуша албанског представника са песмом која га неодољиво подсећа на Бајагин „Плави сафир”.

– Личи ми, али, не, није плагијат – каже, смејући се, аутор који конкурише са „хард рок песмом, пауер баладом, врло интимном песмом али и једном брзом, хитичном”.

– Све су различите, прилагођене, пре свега, извођачима. Оно што би можда најбоље прошло на „Песми Евровизији” није и оно што би ушло на конкурсу за „Беосонг”. Други је проблем да направите песму која ће да се свиди публици јер она има улогу жирија – истиче аутор „Ципеле”.

Кон додаје да тај извођач, који овде нешто значи, на „Евросонгу” најчешће не значи ништа и закључује да рецепт не постоји.

– Наша телевизија је трагала за начинима, али и евровизијско такмичење мења систем за гласање. То је, пре свега, једна врло забавна ТВ емисија па тако ово такмичење и треба доживљавати. А ја га обожавам – искрен је Кон наглашавајући да је сценски наступ битан.

– Одувек је и био. Али, 2009. украјинска представница је имала спектакуларни наступ од којег сам се заледио. А није добро прошла. У сваком случају, сада су на реду извођачи за које сам радио песме, Маја Оџаклијевска, Александра Дабић…. Мислим да ће сваком од њих у даљем раду те песме значити – сигуран је Марко Кон.