Краљ кога само круна тишти

Магнус Карлсен (22) се опет утркивао сам са собом и – опет победио. Вајк ан Зе није само један у низу освојених градова, то је место у ком је млади Норвежанин дефинитивно покорио свет турнирског шаха. Са 10 поена из 13 партија достигао је рекорд Каспарова из 1999, а тренутним рејтингом од 2.872 поена надмашио сопствени апсолутни рекорд, пошто је Каспарова прошлог месеца послао у историју.

Као да је дубоке резерве његове мотивације пробудио напад на рекордни рејтинг Каспарова (2.851). Летвицу је дигао за десет центиметара на лондонском Класику, а у Вајк ан Зеу је почео сам да одређује и диже висине, у маниру Сергеја Бубке. Већ под собом види нову границу снова од 2.900 поена, али дечак коме се осладило да побеђује неће журити да је одмах прескочи, као што не жури ни када добија партије, играјући често више од 60 потеза.

Ученик још једног чаробњака, велемајстора Симена Агдештајна – некада истовремено фудбалског центарфора и прве табле Норвешке – има пред собом само један проблем – што је сада краљ без круне. Још није јасно колико је тај проблем његов, а колико његових спонзора, који му већ обезбеђују приходе у рангу десетог тенисера света, али то је велики притисак који ће кулминирати током ове године.

Попут младог Фишера, Карлсен је изгубио неколико година јер је незадовољан системом иступио из званичног циклуса светског првенства. Сада се враћа са само једним циљем, а тај ће морати да испуни већ у марту, у Лондону, на двокружном Турниру кандидата за изазивача светског првака.

За опуштеног Карлсена, Лондон ће бити више обавеза него задовољство, јер је све осим првог места и меча са званичним светским прваком Вишванатаном Анандом – тежак промашај. Таква је цена његових огромних успеха.

Поход на „шаховски Вимблдон” почео је лаганим загревањем. „Новак Ђоковсен” је спасао неколико прилика за брејк, које су се указале ривалима, исцедио пар поена кроз дуге размене удараца, а онда – кренуо у јуриш какав није виђен од Каспарова и Фишера. Тражио је победе где су други склапали ремије, а градио их ни из чега, ефектима грудвице која расте у лавину. У последњем колу је био поново на ивици пораза, али је прихватио реми тек када га је млади Гири у страху на то принудио.

Светски шампион Вишванатан Ананд је у првој половини турнира, ношен надахнућем, био равноправан потенцијалном изазивачу. Када је, међутим, јуноша кренуо у рани финиш, искусни Индијац се није трудио да га прати, као ни у многим сличним ситуацијама раније. На пример, на Светском првенству 2005, када је Топалова носио ка циљу слични ураган. Мудри Ананд има своје буњиште, меч за шампионску титулу, на којем ће учинити много више да одбрани трон, чак и против двоструко млађег изазивача, као што је Карлсен.

Левон Ароњан је почео прошлу годину као други на светској листи. Потом је и он препустио трку за рејтинг Карлсену, па чак и Владимиру Крамнику, кога није било у Вајк ан Зеу, али ће сејати страх у Лондону. Крамник је показао у финишу прошле године исто што и Ароњан у финишу Вајк ан Зеа: да ће сваки Карлсенов слаб тренутак у Лондону моћи да буде кажњен.

Ако Крамникове амбиције на Турниру кандидата и могу да се доведу у питање – већ је био и шампион и изазивач – Ароњанове не могу. Јерменин и да хоће не може да одустане, јер је читава држава иза њега, са огромним очекивањима. Држава, чији је председник уједно и први човек националног шаховског савеза! Јерменија је недавно истакла кандидатуру да буде домаћин меча за титулу шаховског првака света. Кандидатура почиње убедљивим ставом: „Будући да је Левон Ароњан главни кандидат за изазивача светског првака....”

Конкуренција у Вајк ан Зеу је била толико јака да је сјајни Рус Сергеј Карјакин, Карлсенов вршњак, све до краја био у сенци, иако је остварио одличан резултат. Италијан Фабијано Каруана, откриће прошле сезоне, потонуо је у Холандији на ниво од пре годину дана, а Хикару Накамура, Американац јапанског порекла, био је надомак успеха све до завршна три кола и узастопних бродолома против Ароњана и Карлсена. Петер Леко је, као и комплетна прва петорка, надмашио очекивања, али то је мало коме запало за око.

Најлакше је можда било онима са најмањим амбицијама. Двоје најмлађих, Холанђанин руско-непалског порекла Аниш Гири и Кинескиња Ху Јифан, добро су знали шта може да им се деси и – успели су то да избегну. Гири је био краљ ремија, а бивша светска првакиња је показала невероватну отпорност на поразе и није се повлачила док на горке ране није привила три победе. А, могла је и више. Без победе су остала само два представника домаћина, Ервин Лами и Иван Соколов, који се сигурно покајао што је прихватио учешће.

Шах је коначно добио свог Новака Ђоковића, на почетку најлепше сезоне још од 1992, када се Фишер начас појавио и одмах затим понео шах са собом. Сада су све мисли окренуте ка Лондону, а то је најпре заслуга Норвежанина, коме су родитељи уцртали пут именом „Велики”. Можда га најбоље описују речи Владимира Крамника, другог на светској листи: „Ја сматрам да сам најбољи на свету, јер Карлсен није са ове планете...”.

------------------------------------------------

Резултати, табела и парови

Резултати 13, последњег кола – А група: Карјакин – Ван Вели 1:0, Ху Јифан – Леко реми, Лами – Соколов реми, Ванг Хао – Ананд 1:0, Накамура – Харикришна реми, Гири – Карлсен реми и Каруана – Ароњан реми.

Коначан пласман: 1. Карлсен 10, 2. Ароњан 8,5, 3-4. Ананд и Карјакин по 8, 5. Леко 7,5, 6. Накамура 7, 7. Харикришна 6,5, 8-10. Гири, Ванг Хао и Ван Вели по 6, 11. Ху Јифан 5,5, 12. Каруана 5, 13. Лами 4 и 14. Соколов 3 поена.

Коначан пласман – Б група: 1-2. Најдич и Рапорт по 9, 3-4. Сметс и Мовсесјан по 8,5, 5. Дубов 7,5, 6-7. Едуард и Тиман по 7, 8. Тивјаков 6,5, 9. Туров 6, 10. Ван Кампен 5,5, 11-12. Гранделијус и П. Николић по 4,5, 13. Ипатов 4 и 14. Ернст 3,5 поена.

Коначан пласман – Ц група: 1. Брунело 11, 2. Пералта 10,5, 3. Свинкелс 8,5, 4. Мехитарјан 8, 5. Ковчан 7,5 поена, итд.