Изостали многи доказани композитори

Неизвесности више нема, бар када је реч о 15 песама које је селекциона комисија изабрала за предстојећи „Беосонг”. Листа песама које су избориле пласман на предстојећи музички фестивал на којем ће бити проглашен српски представник за „Евросонг”, већ се завртела по свим медијима. Пет најбољих композиција, по избору публике, која ће гласати путем порука, пласираће се у финале, 3. марта, и тада ће, најзад, бити познато ко у мају путује у Малме.

Горак укус оставила је прича која се појавила у неким медијима да су се, наводно, „чланови селекционе комисије свађали, радили под невероватним притиском, оптуживали једни друге како протежирају овога или онога”.

Један од чланова селекционе комисије, композитор и пијаниста Влада Маричић такве написе најенергичније демантује.

– Каква свађа?! Глупости. Све су то лажи. Сада морам да се бавим и таквим стварима и да на ТВ демантујем све то. Не разумем због чега би нас неко каљао када се поштено бавимо својим послом. Свако ко има било какву дилему око целе те приче, нека нас зове – каже Маричић, наглашавајући да су чланови комисије радили, баш супротно написима, у пријатељској атмосфери.

А да селекциона комисија није имала ни мало лак посао довољно говори и чињеница да је на конкурс пристигла чак 171 композиција.

– Више од половине песама биле су врло лоше. Било је много аматерских и певача и композитора. Мислим да само изабрали најбоље. Интересантно је да се многи доказани композитори на конкурс нису јавили. Генерални утисак свих нас је да је било више добрих певача него композиција. Тамо где је била осредња композиција, певање није било добро и обратно – истиче Маричић додајући да је на конкурс стигло више балада него брзих песама.

– Многи су и калкулисали, писали наменски за „Песму Евровизије”. Јасно је да мораш да се држиш евровизијских начела, али сматрам да је требало пратити и неки свој осећај. Аранжмани су били једнолични, без лепих детаља. Композиторски рад је у великом броју заказао, а најбољи моменат су певачи – сматра Влада Маричић.

Један од аутора чија ће се песма такмичити за нашег представника у Малмеу је и Никола Чутурило, који како каже, песму „Хало!”, заправо није наменски писао за овај конкурс.

– Песма је госпел, само за клавир и глас. Писао сам је за Марију Михајловић, која већ неколико месеци планира да сними албум. Звала је све ауторе са којима је сарађивала, па и мене, због албума, и ја сам написао песму. На њен наговор пристао сам да конкуришем иако то никада до сада нисам радио. Просто, нисам у тим водама. Она је хтела да покуша на „Беосонгу”, пристао сам, отишао и пријавио песму – каже смејући се.

Чутурило не размишља да ли ће се песма пласирати међу првих пет, нити да ли ће бити наш представник у Малмеу.

– Увек сам веровао да ће нешто ако вреди, опстати. Нека се песма избори за свој живот. Али, било би ми драго да Марија заслужи мало више медијске пажње.

У првих 15 нашле су се и композиције двојице џезера – Ивана Илића, тромбонисте, композитора, аранжера и диригента, под називом „Трен”, и саксофонисте Максима Кочетова „Светла пале се за нас”.

Песма Ивана Илића је, како каже, балада са једном поруком „лепом и нежном”.

– Ради се о тренутку схватања опраштања од некога и пуштања тог неког да оде. Где човек сам са собом прихвата тај тренутак – објашњава Илић не желећи да објави ко ће песму извести.

– Имам два извођача. У договору са РТС-ом требало би да одлучим који ће од та два бити – каже Илић.

На питање откуд џезер на „Евросонгу”, каже да је сарађивао са музичарима разних жанрова.

– Себе сматрам музичарем, а то што се више бавим џезом, то је моја наклоност ка њему. Али, не сврставам се. Понудио сам добру песму и мислим да има квалитет – каже Иван Илић.

Његов колега Максим Кочетов на исто питање, откуд џезер на „Беосонгу”, одговара уз смех:

– Писао сам песму за своју супругу, Ксенију. Она је снимила у студију и послала – каже саксофониста који је написао диск фанк композицију.

Искрено признаје да није очекивао да ће песма ући у избор за „Беосонг”, а да ли ће се пласирати међу првих пет, не зна.